behind every male genius, is often a genius woman

Mileva Marić - Ajnštajn

(19. decembar 1875. Titel, Srbija - 4. avgust 1948. Cirih, Švajcarska)

-srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka.

-postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, što je i danas predmet brojnih polemika. Koliko je to tačno ili ne - prosudite sami. Ali pre toga uzmite u obzir činjenicu da je Albert Ajnštajn, nakon što je dobio Nobelovu nagradu, ceo iznos poklonio Milevi (121.000 švedskih kruna) - iako su bili razvedeni.

Da li ga je grizla savest?

Biografija

Mileva Marić je rođena u bogatoj porodici u Titelu u Vojvodini (tada deo Austro-Ugarske) kao najstarija od troje dece porodici oficira austro-ugarske vojske. Prilikom rođenja Milevi je iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća. Ubrzo nakon njenog rođenja, njen otac je završio vojnu karijeru i dobio je posao u sudu u Rumi, a kasnije u Zagrebu. Mileva je imala mlađu sestru Zorku (1883-1938)) i brata Miloša (rođenog 1885)

Obrazovanje

Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike.

Od 1890. je pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.

U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek pet žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi. U leto 1900. nije položila svoje završne ispite. Iako je i Milevin i Albertov prosek bio manji od potrebnih 5,0, Albertov prosek 4,9 je bio zaokružen na 5,0, ali za Milevinih 4,0 je najviše zaslužna slaba ocena 2,5 iz teorije funkcija. Ajnštajn je diplomirao i otišao kući za raspust. Mileva je ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski asistent i pripremala se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.

Brak sa Ajnštajnom

U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila kćerku Liserl. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kao sramota za porodicu. U međuvremenu, Albert je u dobio posao u patentom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Liserl je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom. Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici, a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu. Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta. Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični efekat, a 1908. je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu. Sledeće godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patetnom zavodu i prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa bivšom devojkom, pa je njihov brak zapao u krizu. Da bi vratio mir, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910.

Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak; kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima sa kao Slovenka identifikovala. Ajnštajn se 1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak. Ipak, Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana. Takođe je imao novu ljubavnicu, rođaku Elzu Lovental. Ova kriza je došla u proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak preselili.

Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su „odgovaraj mi samo kada ti se obratim“. U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih.

Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti. Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve, koja se razbolela od ovog zahteva. Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je Zorka doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici. Mileva je konačno pristala da Albertu pruži razvod 1918, a Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Zvanično su se rastali 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine savijanju svetlosti u gravitacionom polju za pomračenje Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu.

Nakon razvoda

ako je postao slavan zbog terorije relativiteta, Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku za objašnjenje fotoelektričnog efekta. Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli nagrade, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu, a Albert je novac prepustio Milevi. Mileva je uložila novac u tri stana u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije. Ova decenija je za Milevu bila jako teška: Albert i Elza su zbog nacista emigrirali u Sjedinjene Države, Milevina majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla 1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938. emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin umro u roku od nekoliko meseci.

Mileva je zbog dugova nastalih zbog Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć. Ajnštajn je preuzeo vlasništvo nadkućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Milevi je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj joj jepokušao da produži boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio je da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. i sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm.

Za njen grob šira javnost je saznala 2003. zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sent Galena. Njen grob nema spomen ploču, a iznad njenih ostataka, leže ostaci još nekoliko ljudi.

                                           

    Neka joj je laka zemlja...

maco moja macooooo

Pričaju dve komšinice:
- Baš imaš pažljivog muža! Čujem da te stalno zove: „Maco“! – kaže zavodljivo Mica Milevi.
- To jeste lepo, ali ne valja što se i ponaša k’o mačor! Prilazi mi samo u februaru! – požali se Mileva.


E takvi smo mi mačori......

What we realy want.....

 

Šta to žene čini privlačnim (prema nekim testovima, anketama)

Boldovaću ono što je po meni apsolutno tačno. Tj što je meni privlačno kod žena.

10. Umerena neurotičnost

Žene više pate od anksioznosti od muškaraca, a studije pokazuju da su preterano nervozne žene manje zadovoljne sa svojim vezama od žena koje su mirnije. U isto vreme, neki naučnici pretpostavljaju da umerena doza neurotičnosti može zapravo da bude privlačna, jer implicira da će žena biti dobra majka, zabrinuta za dobrobit svoje dece. Ako se pitate šta da radite ako ste već u vezi sa neurotičnom partnerkom, istraživači kažu da više seksa može da spasi vašu vezu.

9. Nosi crveno

Svi znamo da je crvena boja koja se obično povezuje sa ljubavlju, seksom i romantikom, ali istraživanje koje su uradili Endrju Eliot i Danijela Nesta kaže da interes za ovu boju ima biološku osnovu. Razlog nije tako uvrnut kao što izgleda, jer mnoge druge vrste koriste ovu boju da privuku partnera.

8. Odnos struka i kukova

Ne postoji jedinstveni magični broj odnosa struka i kukova koji najviše uzbuđuje muškarce. U zapadnoj civilizaciji, taj odnos je 0.7, što znači da obim struka žene iznosi 70 % od obima kukova. U drugim kulturama to može biti malo manji ili malo veći broj. Iz perspektive evolucije, odnos ispod 0.6 može da bude znak da kukovi nisu pogodni za porođaj, a odnos iznad 0.8 opet označava problem sa plodnošću zbog viška kilograma.

7. Krupne oči i pravilne usne

Dosta studija ukazuje na to da muškarci misle da su krupne oči na licu žene veoma privlačne. Razlog tome je što ta karakteristika ukazuje na ženstvenost, a takođe i na zdrav organizam i reproduktivni potencijal. Istraživanje Majkla Kuningama o fizičkoj privlačnosti pokazuje da su muškarcima privlačne usne koje iznose 50 % širine lica.

6. Zgodno telo

Rezultati istraživanja Džejma Konfera, Karin Periloks i Dejvida Basa ukazuju na to da muškarci, kada gledaju fotografije žena i misle o njima kao potencijalnim partnerkama biraju žene sa lepšim telom, tj. daju prednost zgodnom telu u odnosu na lepo lice. Poenta je u tome da, kada je pećinski čovek „lovio“ najbrže što je mogao, znakovi na telu, koji su odavali potencijalnu seksualnu partnerku ili su pokazivali da je već trudna, pokazivali su mu da li je isplativo da „troši vreme“ (govoreći jezikom genetike) Jednostavno govoreći, kada moderni muškarac traži „provod za jednu noć“ želi zgodnu ženu.

5. Sposobnost da saoseća i složi se sa Vama

Studija koju je vodio Daniel Netl na Njukasl Univerzitetu u Velikoj Britaniji je otkrila da su u upitniku o razlikama u ličnosti, žene imale značajno veće rezultate od muškaraca kada se radi o merenju empatije. Na osnovu ovog istraživanja sposobnost saosećanja se smatra oblikom slaganja. Kada se raspravlja o poreklu ove razlike među polovima, istraživač pretpostavlja da je za naše pretke, sposobnost da se stvaraju i održavaju društvene veze bila mnogo važnija za žene nego za muškarce jer im je to pomagalo da osiguraju svoje potomstvo. U modernom svetu, to znači da muškarci smatraju da žene koje su ekstrovertne, prijatne i veoma saosećajne privlačnije od onih kod kojih su ove osobine manje izražene.

4. Kada je u ovulaciji

Veliki broj studija ispitivao je teoriju po kojoj su ljudi sposobni da nesvesno registruju širok spektar hemijskih supstanci (ne samo feromone) koje označavaju potencijalni reproduktivni status partnera. U okviru studije koju su radili Saul Miler i Dzon Majer u 2009. muškarcima su dali majice žena u različitim periodima menstrualnog ciklusa. Naučnici su otkrili da su muškarci, koji su mirisali majice žena koje su bile u periodu ovulacije imali veći nivo testosterona od onih koji su mirisali majice drugih žena, što ukazuje na to da je žena muškarcu privlačnija kada postoji mogućnost začeća. Dalja studija istih istraživača je, pak, pokazala da muškarci u vezi smatraju nepoznatu ženu u ovulaciji manje atraktivnom u odnosu na samce, naglašavajući da druge stavke, kao što je potreba za očuvanjem sadašnje veze može da vrši uticaj na želje i ponašanje.

3. Požrtvovanost

Studija koju je 2007. objavio Vladas Griskevišus i njegove kolege sa državnog univerziteta Arizona pokazala je da su zaljubljene žene sklonije od muškaraca da volontiraju i učestvuju u dobrotvornim organizacijama. Stvar je u tome, da žene imaju potrebu da učestvuju u ponašanju u kome se žrtvuju na javnim mestima, nagoveštavajući možda nesvesnu seksualnu motivaciju sa svoje strane i dajući znak muškarcima kojima je privlačna ova ženska osobina.

2. Ceni Vas

Jedna od najvećih zamerki koju imaju muškarci u dugim vezama je da se često osećaju kritikovanim, kao da ništa što urade ne zadovoljava njihovu partnerku. Drugim rečima, osećaju se potcenjenim, što (ne iznenađuje) nosi posledice za njihovu vezu i seksualni život. Suprotno tome, istraživanje stručnjaka za bračne probleme Džona Gotmana je pokazalo da partneri koji redovno pokazuju da cene jedno drugo jesu mnogo zadovoljniji celokupnim svojim odnosom.

1. Lepo lice

Kada traže stalnu partnerku (ozbiljna veza), muškarci naglašavaju važnost ženinog lica. U nedavnom istraživanju na Univerzitetu Ostin u Teksasu, 75 % muškaraca je izjavilo da je za pronalaženje partnerke ženino lice mnogo bitnije od njenog tela. Iako ova vest nije nešto novo, druga studija sa Instituta Kinsi ukazuje na to da su, tokom seksa, muškarci skloniji tome da gledaju u lice svoje partnerke. Ove dve studije nude uvid u to zbog čega žene provode mnogo više vremena sređujući i šminkajući svoje lice nego telo.

lep top sutra

Future... there is no future

Silence.......

misliti i j..... nije isto

Kada su pre dvadeset godina neolibertijanci olako proglasili pobedu, nisu ni sanjali da


Ideje ne možeš ubiti:

kada me vuku za jezik

Fonogramska policija kaznila frizerku zbog zvonjave mobilnog sa 11.000 dinara!

Beograd -- Jednu vlasnicu frizerskog salona, zbog melodije na mobilnom telefonu, kontrolor Organizacije proizvođača fonograma Srbije kaznio sa 11.000 dinara, piše “Blic”.

Tako je vlasnicu frizerskog salona iz Beograda J. A. skupo koštala zvonjava mobilnog telefona.

Kontrolor OPFS odredio joj je kaznu na ime godišnje naknade za „korišćenje fonograma” jer je zvonjavu na mobilnom telefonu radnice u salonu procenio kao muzičku numeru koja podleže zaštiti autorskih i srodnih prava.

Advokati s kojima je razgovarao „Blic“ tvrde da signal na mobilnom telefonu ne može da spada u fonogram, dok u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine kažu da pod tarifnik spada „bilo koji uređaj koji reprodukuje muziku“.

„Niko ne spori da reprodukcija muzičkih dela treba da bude zaštićena i da autoru bude plaćeno što neko sluša njegovo delo. Ipak, način na koji organizacije tarifiraju reprodukovanje muzike je veoma neprecizan“, objašnjava za „Blic“ advokat Srđan Stojković.

„Propisivanje gotovo svake moguće situacije u kojoj neko može da se nađe da pusti muziku doveo je do apsurda, kao što je ovaj slučaj. Signal na mobilnom telefonu, koji nas obaveštava da nas neko zove nikako se ne može smatrati reprodukcijom fonograma. To znači da bi svaka četiri takta, koja predstavljaju zvono na mobilnom telefonu, mogla da podležu ovom tarifniku. Dokle bi nas to dovelo“, zapitao se on.

Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, međutim, kaže da reprodukcija muzike sa bilo kog uređaja može da se podvede pod tarifnik, ali nije želeo da komentariše konkretan slučaj.

„Svako ko misli da je na bilo koji način oštećen, može za mišljenje da se obrati Zavodu“, naveo je Marić.

b92

The beggining of the end....

Najstarija država na planeti uradila je nezamislivo u cilju očuvanja gole vlasti i kontrole nad građanima...


Egipat ostao bez interneta

Egipat je "offline". U zapanjujućem razvoju događaja, bez presedana u modernoj istoriji interneta, zemlja sa preko 80 miliona ljudi našla se skoro sasvim isključena od ostatka sveta.




Ovaj skoro potpuni prekid internet veza (najmanje jedan internet provajder još uvek radi) dogodio se nakon nekoliko dana uličnih nemira kojima se traži okončanje skoro tri decenije duge autokratske vladavine predsednika Hosnija Mubaraka.

Jim Cowie, stručnjak za tehnologiju u Renesys, firmi za nadgledanje interneta, kaže da je oko pola sata iza ponoći (27.1) primećeno da nema internet saobraćaja ni ka zemlji ni iz nje i da su isključena sva četiri osnovna provajdera: Link Egypt, Vodafone/Raya, Telecom Egypt i Etisalat Misr.

Demonstracije protiv Mubaraka počele su ove nedelje, inspirisane protestima u obližnjem Tunisu gde je posle mesec dana nemira svrgnut predsednik Zin El Abidin Ben Ali. Baš kao i u Tunisu, egipatski protestanti su koristili društvene mreže da organizuju okupljanja, koristeći simbole za komunikaciju poput #Jan25, što su vlasti pokušale da spreče blokiranjem Twittera i Facebooka.

Al Jazeera na engleskom jeziku javila je da je Mubarakova vlada „demantovala prekid mrežnih komunikacija” kako bi omela održavanje masovnih protesta u preko 30 džamija i crkava najavljenih za danas (28.1). Predstavnik za štampu egipatske ambasade u Vašingtonu takođe je demantovao ranije izveštaje da su Facebook i Twitter selektivno blokirani.

Iako uzrok prekida komunikacije za sada nije zvanično poznat, izgleda da je zaustavljanje internet saobraćaja u Egiptu svesno doneta odluka, a ne posledica presečenog kabla ili prirodne nepogode.

Drugim rečima, u Egiptu se sprovodi moćni eksperiment - šta se desi kada zemlja sa bruto nacionalnim proizvodom od 500 milijardi dolara, dom piramida i Sueckog kanala, odluči da internet pristup svede na „kap”?

Ta kap se za sada može dobiti od Noor grupe, izgleda jedinog internet provajdera u Egiptu koji potpuno funkcioniše (Blogeri iz Kaira nagađaju da ovaj posebni status ima veze sa listom klijenata na kojoj su Exxon Mobil, Toyota, Nestle, Fedex, Coca-Cola i egipatska berzu).

Izveštaj analitičara za mrežu Andreea Toonka navodi da su 26.1. postojale 2.903 egipatske mreže kojima se moglo javno pristupiti opreko neta. Sutradan ih je bilo svega 327. Noor je „jedini provajder koji nije oštećen ovim događajima”, napisao je Toonk.

To je navelo korisnike intereta u Egiptu, barem one koji su još uvek konektovani, da preko Twittera apeluju na svoje zemljake da koriste Noorove dial-up brojeve ako njihove mreže ne rade.

Nepotvrđeni izveštaji iz Egipta navode i da u većem delu zemlje ne rade mobilni i fiksni telefoni. U jutarnjim časovima 27.1. pristiglo je dosta žalbi o nedostupnosti Mobinila, najvećeg mobilnog operatera, a pritužbe na nemogućnost slanja SMS poruka su postale uobičajene.

Iz ovoga se mogu povući i neke paralele. Hot Wired je 1996. objavio da je „američka vlada tiho izvukla kabl za internet konekciju u Iranu”. Tokom vanrednog stanja u Bangladešu 2007. provajderima satelita je naređeno da prekinu emitovanje emisija sa vestima. A kasnije te godine vojna hunta u Burmi je takođe prekinula ionako ograničeni pristup internetu.

Twitter i Facebook su postali efektna sredstva za komunikaciju tokom društvenih nemira u Iranu i Moldaviji, a nedavno i u Tunisu i Egiptu. Na YouTube su već postavljeni snimci o masivnim uličnim protestima u Kairu.

Prekid internet veza u Egiptu se podudario sa akcijama aktivista. Anonymous, grupa koja je prošle godine lansirala napade na web stranice i finansijske institucije koje su se protivile WikiLeaksu, objavila je video u kojem preti da će atakovati sajtove egipatske vlade, ukoliko tamošnje vlasti ne prekinu sa cenzurom. Juče je zbog toga u Velikoj Britaniji uhapšeno petoro ljudi.

Međutim, pretnje su bile uzaludne. Novi egiptaski firewall je sprečio skoro svaki neprijateljski pristup stranicama sa liste 25 najpopularnijih sajtova u zemlji, uključujući egypt.gov.eg, presidency.gov,eg i cabinet.gov.eg.

source: www.b92.net

ACHTUNG! ACHTUNG!

online friendship or dating (manual)

Internet poznanstvo može da bude interesantno i uzbudljivo iskustvo. Takođe, može da bude veoma opasno. Treba biti veoma oprezan u takvom odnosu i obratiti pažnju na detalje i sitnice da biste izbegli nepotrebne probleme i nevolje koje takav odnos može da proizvede.

Imajte na umu:

Vi ste u komunikaciji sa stvarnom osobom. To nikad ne zaboravite. To nije virtuelno biće. Ta osoba nije ni manje, a ni VIŠE stvarna nego bilo koja druga iz vaše neposredne (stvarne, fizičke ) okoline, sa svim njenim vrlinama i manama; Daleko od toga da je idealna. Verovatnije je da nije, nego da jeste. Nemojte je idealizovati, bar do prvog susreta.

Ta osoba možda ne deli Vaš senzibilitet, niti ceni iste vrednosti kao i vi. Verovatnije je da će biti suprotno. Internet nije magično mesto u kojem se skupljaju vaši istomišljenici, niti muškarci (ili žene)Vaših snova. Verovatnoća da u sajber prostoru sretnete vaš soul mate, ista je kao i u stvarnom životu. Ako ne i manja. Jer manje je korisnika Net-a, nego stvarnog života.

Kakav god da je način komunikacije u pitanju (chat, chat+webcam, mail...) imajte na umu da se na taj način u vrlo kratkom vremenu, skoro momentalno, već posle prvog ili drugog kontakta, stvara jaka zavisnost koja vam ne dozvoljava da prekinete. Vrlo ubrzo shvatate da ste „navučeni“ i da nestrpljivo očekujete sledeću poruku. Reč je u ovom vidu komunikacije primarna, a znajući da kad je lepa onda i gvozdena vrata otvara, uhvatićete sebe kako Vam itekako prija;

No, smatra se da 60% ljudi na socijalnim mrežama laže u pogledu podataka o sebi. Imajte to na umu, čak i ako se Vama naizgled sve uklapa. Iako vam izgleda tako, verujte – slagali su bar jednu stvar, ali vi ne znate koju...Niko ne želi sebi da prizna da je prevaren. Svi mi mislimo o sebi da smo suviše "pametni" da bi nam se to dogodilo.

Nemojte da vas prevare podaci i znajte od početka šta tražite. Naročito ako ih je malo i ako ste ih "kleštima" izvlačili iz vašeg "poznanika". Visoki, plavooki, crnokosi, intelektualci milioneri ne muvaju se po društvenim mrežama niti po Internetu u potrazi za "četrdesetpetogodišnjom razvedenom ženom sa dvoje dece koja relativno dobro izgleda za svoje godine". Imajte kriterijume i razmišljajte trezveno.

Isto tako, većina osoba sa social networking-a nikad ne požele da izađu iz anonimnosti. Toga budite svesni od samog početka. Bolje je za vas. Ne želite da vam lome srce na Internetu, zar ne? To je zbog toga jer nemaju svi samopouzdanja i samouverenosti da se suoče sa stvarnom osobom u stvarnom svetu, a i nekima sve to nije ništa drugo do puke zabave i ubijanja dosade. Verovatnije je da su usamljeni i nesigurni.

Postavite sebi pitanje koliko ste spremni da potrošite vremena na nekog koga možda nikada nećete videti? Ako ni posle mesec dana osoba sa kojom se dopisujete ne postavi konkretne predloge i ne pokaže želju da vas sretne in personally (pod uslovom da i Vi to želite), budite sigurni da tu nešto ozbiljno ne valja...

Takođe, nešto ozbiljno ne valja, ako neko traži vaše lične podatke, raspituje se o porodičnim prilikama, deci, traži broj telefona, adresu, navaljuje da se vidite, itd, već na samom početku, posle drugog ili trećeg pisma...Ali to je već stvar vaše procene; Ipak ne postavljajte podatke o fiksnom telefonu, adresi i radnom mestu. Možete smisliti i način da ih testirate.

Imate pravo da vas online tretiraju onako kako želite da budete tretirani. Nikad ne dozvolite da konverzacija (prepiska, samim tim i čitav „odnos“) ide u onom pravcu koji Vama ne odgovara.

Ako predlozi za viđenje u stvarnom životu neprekidno izostaju, a nasuprot tome veza online napreduje u svakom drugom smislu, kao što je uključivanje slušalica, web kamere i uključivanje implicitnih ili eksplicitnih seksualnih i drugih sadržaja u komunikaciju, možda je došlo vreme da preispitate sebe i da shvatite šta zapravo želite od vašeg novog poznanstva.

Ako do susreta, pak, dođe, gledajte da ugovorite sastanak na javnom mestu i da, ako je moguće, povedete još nekog sa sobom, drugaricu možda;

Uopšte nije isključeno da niste jedini koji se dopisujete sa dotičnom osobom. To možda možete naslutiti po vladanju "terminologijom" sa društvenih mreža, ili pominjanjem "pravila ponašanja" sa istih ili nekim drugim vlastitim šestim čulom koje treba da vam je stalno uključeno;

Zaista ima mnogo priča o uspešnim Internet vezama; Ono što ne čujemo često, su one neuspešne, iz prostog razloga, što je ljudima koji su ih doživeli, neprijatno da o njima pričaju, a nekih ne vole ni da se prisećaju.

Ništa, ali apsolutno ništa ne može da zameni čaroliju pogleda, dodira i hemije između dvoje ljudi koji stoje nasuprot jedno drugom. Ne nasedajte na tuđe priče i tuđe fantazije. Imajte svoju.

Ono što je potrebno za normalnu vezu je: Fizička prisutnost, socijalni kontekst i svakodnevni doživljaj. Sve ostalo je FAKE, sme da traje samo privremeno, i to ćete pre ili kasnije shvatiti. Bolje pre.

I poslednje, ali najvažnije: verujte svojim instinktima: Ako vam se čini da nešto nije u redu - onda sigurno nije. Log off i upoznajte se s onim simpatičnim momkom iz komšiluka.

Good luck! :)

source: http://moj-tzv-zivot.blogspot.com/

Tom Cat - Is You Is or Is You Ain't My Baby (from Tom & Jerry - Solid Se...

Što je viiic!

Ulaze plavuša i Mujo u voz. Vidi plavuša da je Mujo gleda te ona raširi noge. Mujo gleda. Kaže plavuša hoćeš li da ti namignem macom. Mujo sav usplahiren naravno reće da. Ona mu namigne. Pita ga ponovo hoćeš da ti moja maca pošalje poljubac? Mujo opet odgovori, da. Ona mu pošalje poljubac. Kaže mu plavuša hoćeš li sesti pored mene on naravno pristade. Kaže plavuša, hoćeš sad da mi zavućeš 2 prsta u nju? Mujo: Daj bona nemoj me zajebavati da može i zviždati......hehehehehehe

Šta kaže leva plavušina noga desnoj kada se sretnu?
"Među nama je svršeno"

hahahahahahahahahahahahahahahaha 

If all this is true...........

  

Google Starts Censoring BitTorrent, RapidShare and More
Ernesto
26/01/2011
150




It’s taken a while, but Google has finally caved in to pressure from the entertainment industries including the MPAA and RIAA. The search engine now actively censors terms including BitTorrent, torrent, utorrent, RapidShare and Megaupload from its instant and autocomplete services. The reactions from affected companies and services are not mild, with BitTorrent Inc., RapidShare and Vodo all speaking out against this act of commercial censorship.


The entertainment industries’ quest to root out piracy on the Internet has yet again resulted in commercial censorship. A few weeks ago Google announced that it would start filtering “piracy related” terms from its ‘Autocomplete‘ and ‘Instant‘ services and today they quietly rolled out this questionable feature.


Without a public notice Google has compiled a seemingly arbitrary list of keywords for which auto-complete is no longer available. Although the impact of this decision does not currently affect full search results, it does send out a strong signal that Google is willing to censor its services proactively, and to an extent that is far greater than many expected.


Among the list of forbidden keywords are “uTorrent”, a hugely popular piece of entirely legal software and “BitTorrent”, a file transfer protocol and the name of San Fransisco based company BitTorrent Inc. As of today, these keywords will no longer be suggested by Google when you type in the first letter, nor will they show up in Google Instant.


All combinations of the word “torrent” are also completely banned. This means that “Ubuntu torrent” will not be suggested as a user types in Ubuntu, and the same happens to every other combination ending in the word torrent. This of course includes the titles of popular films and music albums, which is the purpose of Google’s banlist.


TorrentFreak contacted BitTorrent Inc. for a reaction, and Simon Morris told TorrentFreak that he believes the scope of this filter is too broad.


“We respect Google’s right to determine algorithms to deliver appropriate search results to user requests. That being said, our company’s trademarked name is fairly unique, and we’re pretty confident that anyone typing the first six or seven letters deserves the same easy access to results as with any other company search,” Morris said.


“A quick search for ‘BitTorrent’ currently returns a variety of legitimate and useful links, including company information, our software, our open-source protocol, and more. What Google may not realize is that our technology is used for many purposes that provide significant value to the technology industry, companies, artists and consumers at large,” he added.

What is most surprising about the new filter is that the keywords appear to be picked arbitrarily. It includes BitTorrent clients such as uTorrent and Xunlei, but not BitComet and Vuze. While cyberlockers such as RapidShare and Megaupload are banned, prominent sites such as 4shared, HotFile and MediaFire are not.

In addition, all the names of popular torrent sites including The Pirate Bay are not included in Google’s banlist either. BitTorrent’s Simon Morris agrees that this is odd, to say the least.

“There’s no reason for Google to throttle search results for our trademarks, including BitTorrent, µTorrent and torrent. Indeed, they do still enable autocomplete for many third-party clients that use the BitTorrent protocol, including BitComet, BitLord, and even sites like The Pirate Bay and Isohunt.”

Morris further points out that the inclusion of Xunlei is a little hypocritical since Google is one of the investors in the Chinese BitTorrent client.

“We’d also like to point out that while Google doesn’t enable autocomplete for Xunlei (China’s largest software client that uses the BitTorrent protocol) Google did invest $5 million in the company in 2006, according to reports,” Morris says, adding, “We sincerely hope Google will recognize the value of BitTorrent and reevaluate this decision expeditiously.”

RapidShare is not pleased with Google’s new filter either, at least not with its current scope in today’s roll-out.

“We knew about Google’s plans for quite a few weeks now. We embrace that certain search suggestions will not put a wrong complexion on RapidShare anymore, but we are concerned that at the same time the legitimate interests of our users will also be affected. We believe it was the wrong decision to remove the term ‘RapidShare’ from the search suggestions,” RapidShare told TorrentFreak.

“RapidShare is one of the most popular websites worldwide. Every day hundreds of thousands of users rely on our services to pursue their perfectly legitimate interests. That is why Google has obviously gone too far with censoring the results of its suggest algorithm. A search engine’s results should reflect the users’ interests and not Google’s or anybody else’s,” the company added.

Indeed, RapidShare has certainly touched a nerve here. It is clear that this filter is the result of pressure from the entertainment industries, which is not at all in the interests of users. Now that Google has begun proactively censoring their services for commercial reasons, more companies will demand the same. At the same time, the entertainment industries will continue to pressure Google to go even further, and censor the actual search results.

Apparently Google has decided that its users should not be searching for the keyword BitTorrent, so why list any results then? It’s the beginning of the end.

Jamie King, the founder of Vodo – a platform where artists can share their work with million of people at no cost – agrees with this assessment. Searching for one of their perfectly legal releases on Google used to suggest the word “torrent” with a link to the download page, but not anymore.

“Google already showed it will censor for the highest bidder — China Inc. springs to mind. Now it’s doing it for MPAA & Co.,” King told TorrentFreak.

“I guess it’s simple: our favorite search monopoly cares less about helping the thousands of independent creators who use BitTorrent to distribute legal, free-to-share content than they do about protecting the interests of Big Media in its death throes.”

Indeed, Google is going down the wrong path by willingly and broadly censoring its services to please a few big companies. This is not the way to get rid of piracy, it’s the way to a corporate controlled Internet. Google may have been proud to leave China because of its political censorship, but it should be ashamed of promoting commercial censorship worldwide.
 


source: torrentfreak.com

no comment

Može li se raspravljati o ukusima?

Moć prosuđivanja o lepoti naziva se ukusom. Čuvena izreka kaze da o ukusima ne vredi raspravljati

~De gustibus non disputandum~

Ako je ova izreka tačna onda je na delu upotpuni estetski relativizam tj. sve je moguće proglasiti lepim, pa tako i čitava estetika postaje suvišna. Pomenuta izreka sadrži deo istine – ljudi različite stvari smatraju lepim i dopadljivim. Ipak, pomenuta izreka u suštini je neistinita i najčešće je izraz lenjog mišljenja i ljudi koji nemaju ukusa.

Istina je da muzika koju slušamo donekle prestavlja naš karakter/temperament, a deo smo društva u kojem MTV i slične muzičke tv-mreže propagiraju mediokritetsku muziku namjenjenu širokim narodnim masama i brzoj zaradi. Filmovi koje lično gledam dosta se razlikuju od većine filmova koji se svakodnevno emituju na tv kanalima i u bioskopskim salama, uglavnom zbog toga što pokušavam da u filmovima pronađem određeni smisao, za razliku od komercijalnih koji ne pružaju ništa drugo osim lake zabave/razonode prošarane trivijalnim komentarima i lošim scenariom.

Kada za nešto kažemo da je lepo, mi očekujemo da se i drugi ljudi sa tim saglase. Do takvog saglašavanja dolazi se kroz komunikaciju i argumentaciju naših sudova o lepom. Naravno, takva komunikacija i argumentacija podrazumjeva i postojanje određenog nivoa obrazovanja, rafiniranosti i senzibiliteta. A ukus se gradi u neposrednoj estetskoj komunikaciji, svakodnevnoj analizi i komunikaciji. Biti čovek od ukusa znači biti čovek koji pripada obrazovanom i kultivisanom dijelu društva.

U vremenu sveopšte društvene i duhovne krize (a bogme i ekonomske kako mi se čini), vrednosti se nameću kroz površne i lakomislene modele življenja i ponašanja koji nas obasipaju kroz masovne medije. Ukus ponovo treba da postane društveno značajna moć. Sve informacije prolaze kroz naše stavove i vrednosti, pa smo i mi na neki način cenzori – odbacujemo nekorisno i primamo korisno.

’Kad se sabere sve to za šta je čovek dobrog ukusa sposoban, ispada, prosto, da je takav čovek sposoban za život u slobodnom, demokratskom društvu. A da je tako, potvrđuje se i time što vladaoci u nedemokratskim društvima, u autoritarnim i totalitarnim društvima, rado i sistematski podstiču proizvodnju šunda i kiča, i vesele se širenju neukusa, jer su ljudi bez ukusa najbolji podanici tih režima. Njima se obezbedi malo hleba i malo jeftinih, ružičastih igara, pa oni mirno podnose nepravde i nečovečnost poretka. Istorija to obilato potvrđuje. Zato je važno imati UKUS.’ *

Ž.Vučković

Jelena, žena koje nema

Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesanice. Ali tu se i sve rešava i briše, konačno i nepovratno. Svaka preboljena patnja nestaje tu kao reka ponornica, ili sagori bez traga i spomena.

U najgorim časovima noći - a noć je bila uvek zlo vreme moga života - biva ponekad da se javi nešto kao slutnja njenog prisustva.

Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se više šta je dole, a šta gore, šta iza a šta ispred. Živ sam, ali u svetu poremećenih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko što znam da negde pruža ruku kojom hoće nešto da mi doda. I ja živo želim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo u tom bolnom položaju jednog započetog i jednog nerođenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na čemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono što je živo i jasno u mojom svesti, to je naša želja koja je jedna. Po toj želji i znam da postojimo, ona je jedino što nas vezuje i što znamo jedno o drugom.

Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se iza mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je tu trenutak - dva nepomična (uporedo sa njom zastao je i moj dah), a onda mi je položila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po čemu sam to osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka počivala je na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano krut.

Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.

Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno ili potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasalih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!

''Jelena, žena koje nema'', Ivo Andrić

Nightwish,Century Child ~ End Of All Hope

Nightwish She Is My Sin-Lyrics

Musics from our rock harden souls

EUropex Alimentarius

Na stranu sve ono što je rečeno u ovom klipu. Meni je zanimljivije to što postoje oni paćenici koji i dalje misle da EU nema alternativu i koji će sa zadovoljstvom jesti ovo otrovno smeće i ubeđivati ostale kako su nazadni i neprosvetljeni. :)

That's all folks!!!

Odoh u šetnju!!!

fake poet: Psihologija i muzika

fake poet: Psihologija i muzika: "Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnodušan i nema nekih sopstvenih pr..."

Psihologija i muzika

Bez obzira na to da li smo i u kojoj meri umetnički nastrojeni, kada se radi o muzici retko ko ostaje ravnodušan i nema nekih sopstvenih preferencija. Po muzici koju neko sluša možemo saznati nešto i o samoj osobi. Brojna su istraživanja u psihologiji koja se bave uticajem muzike na ljudsku psihu.

Ova istraživanja uglavnom se dele na ona koja ispituju povezanost karakteristika osobe sa vrstom muzike koju voli i ona koja ispituju uticaj muzike na osobu, njene sposobnosti i doživljaje. Postoji i treća, mnogo manje ispitivana, ali ipak možda i najznačajnija tema iz ove oblasti - zbog čega nam je uopšte muzika toliko važna?

* Zašto ljudi slušaju muziku?

U pokušaju da odgovore na ovo pitanje stručnjaci su krenuli najjednostavnijim postavljanjem pitanja ljudima o tome zašto oni zapravo slušaju muziku. Odgovori koji su pri tom dobijeni mogu se svrstati u u sedam osnovnih kategorija:

’Slušanje muzike je zabavno’ - na najosnovnijem nivou muzika obezbedjuje stimulaciju i otklanja osećaj dosade i monotonije. Ona može da podiže raspoloženje pre izlaska, skraćuje vreme dok se obavljaju neki ne tako zanimljivi kućni poslovi, na primer pranje sudova, pravi nam društvo dok putujemo, čitamo ili radimo nešto na računaru.

’Poboljšava energetski nivo’- muzika nas energizuje jutrom i umiruje u večernjim satima pred spavanje. Uz pomoć muzike mi možemo da utičemo na energetski nivo našeg organizma.

’Muzikom možemo utoliti glad za uzbuđenjem’ - ona nam obezbedjuje duboka i jaka emotivna iskustva. Ovakvi doživljaji su tipični onda kada muziku sami izvodimo, ali se mogu doživeti i samim slušanjem tuđeg izvođenja.

’Pomaže nam da skrenemo misli sa nečega’- ukoliko se borimo sa nekim mislima i idejama koje želimo da na neko vreme ostavimo po strani, muzika može biti adekvatno sredstvo koje nam u tome pomaže.

’Obezbedjuje nam pražjenje kada nam je to potrebno’ – ne samo što može da u nama probudi jaka osećanja, muzika može da učini da jaka osećanja koja u nama postoje budu podnošljivija tako što ih ponovo proživljavamo i uspevamo da se istih i oslobodimo. Često uz muziku, onda kada smo preplavljeni jakim osećanjima, doživljavamo iskustvo slično katarzi.

’Pospešuje mentalnu aktivnost’- muzika pospešuje sanjarenje, prepuštanje uspomenama, istraživanje i analizranje prošlosti.

’Povezivanje’ – kada više ljudi sluša istu muziku u nekom trenutku, njihova komunikacija postaje lakša i razmena osećanja i doživljaja je prirodnija. Drugi način za povezivanje ljudi preko muzike jeste povezivanje sa nekim sa kime relano nismo u kontatu, ali ga uz određenu muziku oživljavamo u sebi i osećamo povezanost.

Svih ovih sedam osnovnih razloga zbog kojih nam je potrebna muzika zapravo imaju isti cilj, a to je da kontrolišu ili poprave naše emotivno stanje i raspoloženje. Iza svih ovih navedenih razloga stoji ono što je u muzici zapravo ključno, a to je njena sposobnost da utiče na naše emotivno stanje. Zbog toga se i često čuje izreka ’musica animae levamen’, muzika je lek za naše duše. Tako počinje i knjiga nemačkog muzikologa Christofera Reugera iz 1991. godine. On opisuje različite načine kojima se uz pomoć muzike otklanjaju problemi. Tu se može pročitati da slušanje Betovena pomaže u lečenju depresivnih osećanja, a da Bah umanjuje problem sa spavanjem. Iako su ovakvi navodi još uvek nedovoljno provereni, nesumnjivo je da jaka veza između osećanja i muzike definitivno postoji. Zbog čega je to tako još uvek nije dovoljno objašnjeno.

* Zašto muzika izaziva emocije?

Prvo pitanje koje se postavlja jeste da li su emocije koje doživljavamo dok slušamo muziku iste one emocije koje doživljavamo u realnim životnim situacijama. Poznato je da osećaja imaju veliku moć i da, iako mnoge ljudske aktivnosti deluju kao svesno i razumski pokrenute, zapravo glavnu snagu crpe iz osećanja. Za svoja najveća dela čovek biva pokrenut osećanjima koja se u njemu bude. Pitanje je da li i osećanja koja doživljavamo uz muziku imaju istu takvu pokretačku moć. U psihologiji se osećanja definišu kao specifična ponašanja koja se javljaju kao odgovor na neke procese oko nas ili u nama samima. Kako su osećanja zapravo reakcija na nešto, ona su uvek po pravilu orjentisana prema tome, situaciji ili osobi koja iz nekog razloga značajna i uspeva da ih provocira. Vidimo da je za javljanje osećanja potrebno da postoji nešto što će ih pokrenuti, da je pri tom to nešto osobi značajno i da je zbog toga u tom trenutku osoba kognitivno usmerena na to. Ipak, ova definicija se ne može primeniti na osećanja izazvana muzikom. Muzika može biti pozadinska i ne mora biti u centru pažnje slušaoca, ali ipak može uticati na njegovo emotivno stanje. Realna stimulacija, koja je inače okidač za javljanje emocije, u slučaju muzike takodje izostaje. Sve ovo dovodi do pitanja da li, ukoliko se način nastanka ovoliko razlikuje, to neminovno dovodi i do razlike u kvalitetu emocije.

* Evocira uspomene?

Ponekim autorima, emocije provocirane muzikom zapravo su samo odbljesak realnih osećanja koji se vraća onda kada nas neka melodija podseti realnih životnih situacija. Mnoge ljude neka pesma može, kao po pravilu, uvek rastužiti, dok ih druga može oraspoložiti i to sve samo zbog toga što ih podseća na neke prošle trenutke. Ipak, ne možemo sve doživljaje koje muzika izaziva u nama objasniti time što nam ona zapravo pomaže u evociranju nekih uspomena. Ukoliko bi moć muzike zaista bila u evociranju uspomena onda bi načini na koje reagujemo na različite pesme bili uslovljeni našim prethodnim iskustvima i u zavisnosti od toga se i razlikovali. Iako se ovo ponekada dešava, ipak najveći broj ljudi na istu muziku reaguje na sličan način.

* Tekst muzike budi osećanja?

Drugo objašnjenje koje se nudi jeste da su u tim pesmama zapravo reči one koje u ljudima bude osećanja. Naravno, i ova pretpostavka je odbačena zbog brojnih dokaza o značaju instrumentalne muzike i njenom uticaju na osećanja. Izgleda da su sami tonovi i melodija ti koji imaju neko sopstveno značenje koje dovodi do sličnih reakcija kod ljudi. U prilog ovom stavu idu i mnoga istraživanja koja su pokazala da čak i potpuno nepoznate melodije mogu u ljudima izazvati jaka osećanja.

Zbog čega nas muzika pokreće na ovaj način još uvek nije potpuno poznato. Moguće objašnjenje je da nam ritmovi pružaju adekvatnu zamenu za sve ono što nismo u stanju da mentalizujemo i obradimo verbalno i potpuno svesno. U poređenju različitih neprijatnih osećanja teško ćemo postići dogovor oko toga šta je teže podneti, tugu ili bol ili nešto treće, ali ćemo se lako složiti oko toga da je najneprijatniji osećaj onaj kada zapravo i ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.

Najneprijatniji je osećaj kada zapravo ne znamo koje tačno neprijatno osećanje proživljavamo. Sve što možemo da imenujemo možemo i da pokušamo da rešimo i sa istim se na kraju i izborimo. Problem nastaje onda kada ne znamo protiv čega se tačno borimo. U takvim slučajevima muzika može biti spas. Određeno osećanje može postati intenzivnije i jasnije i ponovno proživljeno uz muziku.

http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/psihologija_i_muzika.62.html?news_id=179923