Robert Miles - One and One

Svece i cvece

--------------------------------

Nije me briga...

Sedela je pored prozora kada sam ušla. Kao da me je osetila, okrenula je pogled ka meni, pogled joj je bio „prazan“, stresla sam se od jeze.. Upitala me je da li sam joj donela knjige. Uhh, ono čega sam se bojala stiglo je moju Ivu. Odustala je u potpunosti od svega, a najgore od svega i od sebe je odustala. Pokušala sam da je nateram da mi kaže nešto, da pokušam da je razumem. „Nije mi više stalo, nije me više briga, da li draga moja prijateljice možeš da razumeš?“, odgovorila mi je Iva. Njoj više nije stalo ni dočega, moju drugaricu više nije briga nizašta!Prepustila se i potpuno odustala. Gledam je kako pred drugima navlači masku na lice, moram joj odati priznanje, postala je savršena glumica. Za veoma kratko vreme je naučila kako da pred ljudima glumi savršenu sreću. Opkolila se zidovima, sa svih strana... Često se pitam kolika je cena koju plaća. Koliko puta sam pokušala da prodrem do tog dela njene duše, dela kojime je naterala sebe da sasvim odustane. Upitala sam je:“ Tebe nije briga, tebi nije stalo, a da li si se možda pitala da ti nekog povređuješ? “Koga ja povređujem? Odgovorila mi je.“Koga ja mogu da povredim, ja jednostavno ne radim ništa, a i koga je briga za to. Moje okruženje je zadovoljno mojim učinkom u svakodnevnom životu.U potpunosti ispunjavam njihove želje i potrebe, niko nije uskraćen za svoje sopstveno zadovoljstvo i sreću, kako onda ja mogu da povređujem nekoga?“To što mi je odgovorila bila je u potpuna istina, posmatrajući sa strane. Nisam izdržala rekla sam joj istinu u lice:“Možda ne povređuješ druge,ali sebe povređuješ!“Odgovor je bio:“Pa šta, i koga je briga još za to, to je moj problem i tako će i ostati.Važno je da drugi budu zadovoljni.Zar nije tako u životu.Neko izgubi novac,posao, dragu osobu,ima neostvarene želje i snove, pa nastavljaju dalje sa životom. Šta ja mogu da promenim, i da mogu jednostavno ne želim jer mi VIŠE NIJE STALO!“ To je bio Ivin odgovor.

Okrenula sam se i izašla, bez reči.

Gitara

Istina o mržnji

Istina o mržnji je sazdana od sto niti. Pokušaću da ukažem bar na dvije. Postojali su i još postoje učitelji mržnje. Oni koji svoje narode uče mržnji kao što djecu uče tablici množenja. Ta proizvedena mržnja, a znaju se i sredstva, i najbrži načini njene proizvodnje, ne može se precijeniti. Jer nikad, kao danas, nisu moćnici raspolagali tolikim i toliko učinkovitim oruđima za proizvodnju mržnje. Mislim da tim oruđima, danas, svaka vlast, od svojih podanika, može napraviti šta god poželi. Gotovo je prirodno postalo da ljudi kupuju novine i gledaju TV kako bi doznali koga će danas da mrze. A sad nešto o ljudskoj prirodi. Lav Tolstoj je negdje napisao: voli se ono što se razumije. Iz tog ugla gledano, mrziti je mnogo lakše nego voljeti. Da bi nekog volio, moraš uložiti napor da ga shvatiš, da uđeš unutra, da ga pogledaš iznutra: mržnja bi, na taj način, mogla biti dokaz i izraz vječite ljudske gluposti, mentalne ograničenosti, duhovne ljenosti. Za mržnju ne samo da nije potrebno ulagati nikakav saznajni napor, ni rad mašte, nego obratno: da bi mrzio Drugog, neophodno je da o njemu ne znaš ništa. Zato su stereotipi, to jest predrasude jednih o drugima, tako pouzdani prozvođači mržnje: stereotip naređuje da obustaviš vlastito mišljenje, a laž o Drugom ti servira kao krajnju istinu o njemu. Ako se vratimo Tolstoju koji kaže da se voli što se poznaje, nema nikakve sumnje da su prozvođači mržnje rukovođeni obratnom mišlju: mrzi se ono što se ne poznaje.

Marko Vešović

http://www.mudremisli.com/2011/01/istina-o-mrznji/

Kad budeš stara

Kad budeš stara, seda, pred spavanje snena
Dremala kraj vatre, ovu knjigu tada
Uzmi, čitaj i sanjaj kako si bila mlada,
Očiju toplog sjaja i dubokih sjena.

I kako mnogi u lepotu tvoju zaljubljeni biše
I kraj tebe iskreni i lažni znaše da se sjate
Dok je samo jedan voleo ti dušu i mislio na te
Kad lepotu tvog lica brige osenčiše.

Pa dok se svijaš kraj toplog vatrinog gnezda
Promrmori setno kako ljubav brzonoga minu,
Preko visokih gora kako se ka nebu vinu
I sakri svoje lice u roju od zvezda.


William Butler Yeats, ''Kad budeš stara''