Dali smo se nekada zapitali, kako je nekome ko živi sa narkomanom? Sa osobom koja to više nije.
Kojoj je droga ispila i poslednje kapi ljudskosti, emocija... svega. Jer takvoj osobi, je jedina preokupacija u životu, da se "uradi", "overi", "upropasti"....
Te osobe, postaju paranoične, za sve svoje neuspehe okrivljuju druge, nasilne su, odbacuju porodicu, prijatelje.... sve koji se ne uklapaju u njihovu izvrnutu viziju sveta.
Sa ogromnom količinom mržnje i prezira govore o ljudima u svom okruženju, naravno tako ne govore o svojim "sadruzima" u poroku, oni su uvek najbolji, a svi ostali su neprijatelji.
Pored mržnje prema svojim najbližima, takođe iskazuju i ogromnu količinu ponižavanja prema istima.
Droga ubija emocije, izvrće ih i pretvara ih u ništavilo, ogoljavajući narkomana do kostiju, pretvarajući ga u hodajuće zlo.
Koliko uzaludnih pokušaja izvući ga iz tog 9 kruga pakla, bezuspešno..... jedino je preostala nada, ali vremenom je i ona nestala.
1 comment:
Rebeka, samo onaj koji živi ili je živeo sa narkomanom, može da zna kakav je to pakao, niko drugi...
Pokušaji izvlačenja narkomana iz pakla droge, nisu uvek uspešni, a veoma su teški skoro nemogući. Ni prevelika ljubav, koju eventualno osećamo prema toj osobi, ne može da mu pomogne, jer on/ona nisu više svoji, ako su ikada i bili.
Post a Comment