Nekada, davno, davno na maloj plavoj planeti postojala je jedna ideja, ideja o boljem i pravednijem društvu. Neki ljudi su pokušali da je ostvare, ali......
Pre 21 godinu, 1989. godine pao je Berlinski zid, u Rumuniji je srušen Čaučesku... svet je mislio da se konačno oslobodio straha od nuklearnog sukoba. Dve godine kasnije "imperija zla" prestaje da postoji, ovi naši prostori se pretvaraju u pakao nacionalno osvešćenih ratova....
Sistem u koji smo se nekada kleli, više ne postoji, ako je ikada i postojao, ideja socijalne pravde je ogađena mladima, a i starima. Demokratija, u kojoj možeš da predsednika nazoveš pederom ili narkomanom, ali nemaš hleba da jedeš je zavladala svetom. Sloboda da radiš šta hoćeš, sve dok plaćaš račune.....
U svojoj zaslepljenosti nismo ni primetili da više nemamo vremena za sebe i svoje bližnje, da svo vreme posvećujemo samo jednom cilju, zarađivanju novca. Empatije nema, sve je na prodaju, emocije... sve.
Invazija japija na medijima, besni automobili, reklame koje nude i nude.... sistem u kome se uspeh meri dubinom džepa, u kome nema milosti.
Kako je kapitalizam pobedio? I doveo nas do ovoga?
E odgovor leži u jednoj činjenici, čovek kada je zadovoljan ne traži pravo da lupeta.... a ljudi u onome što se tada zvalo socijalizmom nisu se osećali zadovoljnim!
Zašto?
Zato što su mnoge stvari u socijalizmu bile zabranjene, nedostupne većini, osim onima bliskim vlasti. Radilo se o nedostupnosti materijalnih dobara.... koje su zahvaljujući kenzijanskom kapitalizmu, koji je i zadao smrtni udarac socijalističkim državama! Radnici na zapadu sebi su mogli da priušte i tehniku i automobile i koka kolu..... a u socijalizmu su njihove kolege imale redove, a ista ta tehnika, automobili.... bila im je nedostupna... osim ako nisu imali rođake na arbajtu, kao što je bio slučaj u Jugoslaviji.
Kao odgovor na nezadovoljstvo, pritajeni kapitalo ljupci su ljudima ponudili nacionalizam, demokratiju.... sa parolom:"Sve će biti dozvoljeno, kada mi dođemo na vlast... i živećete isto kao na zapadu".... Hladni rat je dobijen bez ijednog metka.
Mada istine radi mora se reći i to, da je u trenutku pada istočnog bloka na sceni bio kenzijanski kapitalizam, stvari bi danas izgledale drugačije, ali nije... bio je i još uvek je na sceni neolibertijanski.... leissez faire kapitalizam.... u kome je sve roba.... sve su resursi.... a on je za razliku od kenzijanskog, mnogo podložniji cikličnim krizama. Ova u kojoj je sad nije zanemarljiva, i sve ukazuje na to da je ovo konačna kriza.
Razočarani radnici, žrtve kriminalaca koji su im pokupovali preduzeća, koji ni porez ne plaćaju.... traže utehu u sećanju na prošla vremena. To među iskrenim socijalno svesnim ljudima budi nadu, ali da bi se vratila ideja socijalne pravde ona mora da se reformiše. Da jednom za svagda raskine sa zabranama u ekonomskoj sferi.
Samo tako i jedino tada će se onaj za koga su mislili da je zaboravljen vratiti da završi posao i zada konačni udarac sistemu!
No comments:
Post a Comment