O malim bogovima i još ponečemu

Uvod
 
Dugo me nije bilo na blogu, pomisliće neko da sam ga zapostavio, da me više ne interesuje. Ne, interesuje me i dalje, samo nisam imao vremena da se bavim pisanjem na njemu. A, uostalom ja blog i nisam otvorio da bih se nešto raspisivao, prenosio neke svakodnevne gluposti i tako to. Ja, ustalom i nemam nešto puno čitalaca. Možda im moj blog nije interesantan? Ne obuhvatam neke “važne” teme i tako to??? Baš me briga, ponavljam, ja blog i nisam otvorio da bih se udodvorio nekome, ako me ne vole, ne žele da čitaju moje postove, baš me briga. Takođe, neko će možda pomislti da sam blog otvorio da bih, recimo, služio kao prenosnik, messenger nekih skrivenih poruka, nekome koe eventualno gleda moj blog, čita ga i prati, ili ga je “eventualno”, čitao i pratio?! NE, gospodo draga, ja sam blog otvorio zbog sebe, da ponekad, kada sam inspirisan da pišem, objavim nešto, svoje viđenje stvari, da postavim muziku koja me je tog dana inspirisala, a ne da bi tamo neko dobio neku poruku ili da bi taj neko bio “bocnut” ili “podsećan” na nešto!!! Veoma retko sam na ovom blogu, a i u svom radu koristio danas tako omiljen copy/paste način, jer to je dokaz ne, nezainteresovanosti za datu temu, nego lenjosti! Kada nemaš o čemu da pišeš, nemoj pisati i tačka.
 
O malim bogovima
 
 Ljudi od samog početka svog bitisanja ovde na zemlji pate od kompleksa boga, neko više neko manje. Dajte im mogućnost da odlučuju, ili da misle da mogu da odlučuju i eto kompleksa boga, isplivljava na površinu. Svaki šalterski službenik, je „mali bog“, od njega, njegovog vremena vam zavisi hoćete li završiti posao na vreme ili ne. Ovaj kompleks se ne pokazuje samo kod državnih službenika, a Kafka ga je veoma dobro opisao u svom romanu „Proces“, nego i u svim vidovima međuljudskih odnosa. Mnogi roditelji su „mali bogovi“ za svoju decu, kontrolišu ih, čak i u odraslom dobu. U ljubavnim odnosima takođe postoje „mali bogovi“, oni koji uslovljavaju, koji se dure... čijoj se želji mora udovoljiti, čija pravila pratimo, a pritom se se pretvaramo u nešto drugo, gubimo sebe, zbog kojih se pitamo jesmo li nešto pogrešili... Kao i „pravi“, mali bogovi se predstavljaju na različite načine, ponekada su slatkorečivi, „nežni“, glume emotivnost, kukaju i predstavljaju sebe u najboljem svetlu, dok ne zadobiju vaše poverenje, a onda ste upali u kandže iz kojih se ne izlazi tako lako, ne možete da zamislite život bez njih i njihove pomoći ili prisustva. Čak i kada se pokaže njihova prava priroda! Priroda malih iskompleksiranih osoba, oni i dalje teraju po svome. Kao i „veliki“ bogovi, mali bogovi imaju stav aposlutne nezainteresovanosti, ili narodskim rečnikom rečeno, baš ih je briga! Kao i velikim, samo im je njihovo dupe važno, tj oni sami, jer vode se stavom: „Ja, sam postavio pravila, a na tebi je da ih poštuješ, ako hoćeš, ako nećeš, baš me je briga, stiže te kazna.“ Kazna je ponekada samo osećaj, a ponekada je i stvarna, zavisi od slučaja i od toga da li se radi o „malom“ bogu u emotivnim, ili o „malom“ bogu u poslovnim odnosima! Takođe, kao i „veliki“, mali bogovi ponekada govore u šiframa, ostavljajući na svojim jadnim žrtvama da dešifriraju poruke, ako ih uopšte i ima. Naravno, žrtve obično veruju da ima šifrovanih poruka. Npr, kada vam šalterski službenik kaže da vam:“Fali JŠPDP“, što bi prevedeno bilo, da morate još jedan papir da popunite! 
 
Sve u svemu, ne možete ih izbeći!