Waiting...

Let's go. Yes, let's go. (They do not move)."

"Nothing to be done."

"The tears of the world are a constant quantity. For each one who begins to weep somewhere else another stops. The same is true of the laugh. Let us not then speak ill of our generation, it is not any unhappier than its predecessors. Let us not speak well of it either. Let us not speak of it at all. It is true the population has increased."

"Astride of a grave and a difficult birth. Down in the hole, lingeringly, the gravedigger puts on the forceps."

"I don't seem to be able... (long hesitation) to depart."

"Such is life."

"Our Saviour. Two thieves. One is supposed to have been saved and the other (he searches for the contrary of saved) damned."

"Saved from what?"

"We are all born mad. Some remain so."

"Let us not waste our time in idle discourse! (Pause. Vehemently.) Let us do something, while we have the chance! It is not every day that we are needed. But at this place, at this moment of time, all mankind is us, whether we like it or not. Let us make the most of it, before it is too late!"

"But that is not the question. Why are we here, that is the question. And we are blessed in this, that we happen to know the answer. Yes, in this immense confusion one thing alone is clear. We are waiting for Godot to come."

"To-morrow, when I wake, or think I do, what shall I say of to-day?"

"Astride of a grave and a difficult birth. Down in the hole, lingeringly, the grave-digger puts on the forceps. We have time to grow old. The air is full of our cries. (He listens.) But habit is a great deadener."

"We wait. We are bored. (He throws up his hand.) No, don't protest, we are bored to death, there's no denying it. Good. A diversion comes along and what do we do? We let it go to waste... In an instant all will vanish and we'll be alone once more, in the midst of nothingness!"

- Samuel Beckett, Waiting for Godot

Mogu napisati stihove najtužnije...

MOGU NAPISATI STIHOVE NAJTUŽNIJE ove noći.

Napisati na primjer: »Noć je zvjezdana,

a tamo u daljini modre trepere zvijezde«.

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Mogu napisati stihove najtužnije ove noći.

Volio sam je, a ponekad i ona mene.

U noćima kao što je ova u mom je naručju snivala.

Koliko je ljubljah puta pod beskrajnim nebom.

Ona me je voljela, a ponekad i ja nju.

Kako da ne volim njene velike zagledane oči.

Mogu napisati stihove najtužnije ove noći.

Misliti da je nema. Osjećati da nije moja.

Beskrajno slušati noć, još dužu bez nje.

Dok stih pada na dušu kao rosa na travu.

Što vrijedi kad je ljubav moja zadržati nije mogla.

Noć je zvjezdana i nje pored mene nema.

To je sve. U daljini netko poje. U daljini.

Moja je duša tužna jer sam je izgubio.

Pogled je moj traži kao da je želi približiti.

Srce je moje traži, a nje nema pored mene.

Ista noć bjelinom obasipa isto drveće.

Mi, prijašnji, sad više nismo isti.

Više je ne volim, odista, ali kako sam je volio.

Moj je glas tražio vjetar da bi do nje stigao.

Drugome. Drugome će pripasti. Kao prije mojih

poljubaca.

Njen glas, tijelo nježno. Njene beskrajne oči.

Odista, sad je više ne volim, ipak, možda je volim.

Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

U noćima kao što je ova u mom je naručju bila,

moja je duša tužna što ju je izgubila.

Mada je ovo posljednja bol koju mi ona stvara,

ovo su posljednji stihovi koje joj pišem.

Život pisan srcem

... Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediri. A kad vam progovori, verujte joj, premda vam glas njen može uništiti snove, k'o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati. Kao što se upinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svog srca i u spoznaji toj postali deo srca života.

Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, u svet koji ne poznaje godišnja doba, gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; jer, ljubav je dovoljna ljubavi...

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite, a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani spostveno poimanje ljubavi; i da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, a potom da usnite sa molitvom za voljeno u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama...

ha! und ha!

Ijao, jadni muškarci

Pošto ga je devojka šutnula, tamo gde ga je već šutnula, zbog košarkaša. Čovek je počeo da negativno utiče na ostale.

Pesme Željka Joksimovića poništavaju dejstvo vijagre i cijalisa

NJUJORK, 19. mart 2011. (Njuz) – Pesme srpskog pop pevača Željka Joksimovića poništavaju dejstvo lekova vijagra i cijalis, tako da se ne preporučuju za slušanje nakon uzimanja ovih lekova, navedeno je danas u saopštenju farmaceutske kompanije „Pfizer“.

Do ovog neobičnog otkrića došlo je nakon što se šestorica muškaraca u Srbiji žalilo da uzimanje ova dva leka nije dovelo do željenog efekta. Kako stoji u saopštenju, distributeri ovih lekova za Srbiju posumnjali da je reč o lažnim tabletama, ali je njihova analiza pokazala da nije reč o falsifikatu.

Lekari su zatim vršili analize pacijenata, koje takođe nisu dovele do otkrića, tako da je angažovan psihijatar, koji je od šestorice muškaraca tražio da mu opišu šta se sve dešavalo nakon uzimanja lekova. Ispovest muškaraca pokazala je da su svi tokom predigre u pozadini čuli pesme Željka Joksimovića.

- Bilo je potpuno neshvatljivo da muzika jednog izvođača može da poništi dejstvo tako snažnih lekova, ali dalje analize su pokazale da nije reč o slučajnosti. Ubuduće će na lekovima stajati ovo upozorenje – rekao je dr Džon Pitersen, koji je potvrdio da je sproveden i eksperiment koji je potvrdio ovu tezu.

Naime, kompanija je angažovala trojicu legendi porno filmova Pitera Norta, Roka Sifredija i Nača Vidala, kao i deset porno glumica, sa kojima su, uz pesme Željka Joksimovića u pozadini, mogli da rade sve što im je padalo na pamet. Prema svedočenju prisutnih, zabeležen je najveći debakl u istoriji porno filmova.

- Nije bilo šanse! – kaže Načo Vidal – Koliko god da su glumice bile savršene, pritom sam sa većinom već sarađivao tako da znam koliko su dobre u svom poslu, nikako nisam mogao da postignem željeni efekat. Video sam da se i Roko predao kada i ja, dok je u jednom trenutku delovalo da će Piter ipak uspeti. Prebrodio je pesme „Ima nešto u tome što me nećeš“, „Lane moje“, kao i „Mišel“. Taman kada je bio nadomak uspeha, krenula je pesma „Telo vreteno“, koja je momentalno uticala na njegovu muškost, i Piter je, kipteći od besa, samo šutnuo zvučnik i napustio prostoriju – otkriva Načo Vidal.

Kako Njuz nezvanično saznaje, ženama u Srbiji već godinama je poznato dejstvo pesama Željka Joksimovića, i prema jednom istraživanju, više od trećina žena koja kupuje njegove albume, čini to samo zato da bi sabotirala svog partnera kada joj nije do seksa.

Marko Dražić by www.njuz.net

good old blues

SINS

............................................

Život...

Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom, u šta? Šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom? U tom razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku mješanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.

Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Uprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri...

Svijet se sastoji od nesavršenih ljudi. Sve drugo je laž. Ili smrt. Savršeni ljudi su u grobu. Pa i to više nisu ljudi. A kod živih je malo više zla ili malo više dobra, pa ponekad pretegne jedno, ponekad drugo. Ali zlo češće. Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti.

Ljudi se ustvari boje, zato su surovi.

Život je zanimljivo rvalište u kojem jedni padaju, drugi pobjeđuju, a ne zato što su gluplji ili pametniji, već zato što su jedni nespretni, drugi lukavi. Nespretne ne treba žaliti, bili bi surovi kao i oni drugi, samo kad bi ih slučaj ili sreća bacili nekome na leđa. Ne treba se uzbuđivati ni zbog čega, i najbolje se svemu smijati, i paziti da ne dođeš pod žrvanj. Ako nećeš da budeš odozgo, pričuvaj se da ne budeš odozdo, i živi kako ti je volja.

Meša Selimović

Nastaviti ili se odreći?

Svaki put kada se nečega odričete, postajete zavisni o predmetu odricanja. Šta kažete na to? Postajete zavisni. Čega se odričete? Svaki put kada se nečega odričete, postajete trajno vezani za predmet svoga odricanja. Neki indijski guru jednom je prilikom rekao: »Svaki put kada mi prostitutka dođe na razgovor, ona neprestano govori samo o Bogu. No, isto tako kada razgovaram sa sveštenikom, on priča samo o seksu.«

Dakle, kada se nečega odričete, samo se još više vežete, i to zauvek. Kada se protiv nečega borite, to vas trajno zarobljava. Sve dok se borite protiv nečega, dajete mu moć, i to upravo onoliko moći koliko energije ulažete u borbu."

Anthony de Mello

When I hear this, I....

ENJOY

wisdom

Suspregnuta bol nikada ne prestaje. Bol dovedena do vrhunca donosi oslobađajuću ravnodušnost. Moraš se odlučiti između ponižavajućeg zadovoljstva i uzvišene patnje. Ako nisi dovoljno jak, okreni se neprimetno, udalji se od buke, i u samoći progovori naglas o nevažnim stvarima. "

Miro Gavran

Danas je mojoj Ivi rođendan.Još sinoć sam joj ga čestitala onako čini mi se pomalo trapavo, i sa dozom strepnje. Iva najradije tog dana nikome ne odgovara na telefon,mrzi prenemaganja tipa hvala ti puno itd.....Ne mogu je objasniti zašto tako reaguje, ne želi da ga se iko seti, jer po njoj je to samo kalendarski početak proleća i da se tog istog dana slučajno rodila sasvim jedna obična Iva.

Često se pitam zašto sebe uvek stavlja na poslednje mesto,kao da ona sebi uopšte nije bitna.

Nebitan joj je sopstveni rođendan,njena osećanja,njene potrebe.Prijatna atmosfera njenog stana,toplina i miris limuna u vazduhu i naravno ne izbežna muzika sa Hifi-a, Claude Debussy.

„Pitam je šta želiš za sebe?“Naravno njen poluosmeh govori više od reči:“Ne želim draga moja, cipele Stela Mekartija od satena, Nokiju Bulgari. Nemam modne fetiše ni sklonosti da loše raspoloženje lečim kupovinom.Umem da budem vrlo tužna,melanholična i da se ne branim od suza koje katkad isplaču dobru priču.

Volim ljude koji imaju veliko srce i bore se za svoju porodicu. Jedino šta može da me zainteresuje jeste iskrenost u pogledu,nameri i rečima. Samo stvarno je pravo. Ne postoji gotovo ništa od materijalnog od čega ne bih mogla da se odvojim, ali tri kruga oko planete i mala laboratorija mašte i snova, to čuvam brižno. Ovo ti govorim jer znam da ćeš me ti razumeti jer umeš da čitaš glasove, misli, i da svo bogatstvo leži u našim snovima i neispunjenim željama. Možda je draga moja ovo romantična utopija, ali hrani dušu.

To mi je odgovorila moja Iva.

A poetry of a lost one

San

Kada ponoćni časovnici rasipaju

velikodušno vreme,

otići ću dalje nego Odisejevi najbolji veslači

u predeo sna, nedostupan

ljudskome sećanju.

U tome potopljenom predelu

otkupljujem stvari koje nisam potpuno razumeo:

trave iz jednostavne botanike,

nešto raznovrsnije životinje,

dijaloge sa pokojnicima,

lica koja su u stvari maske,

reči veoma drevnih jezika

i ponekad stravu nesravnjivu

sa onom koju nam može pružiti dan.

Biću svi ili niko. Biću onaj drugi

koji, ne znajući, jesam, onaj koji je gledao

ovaj drugi san, moju javu. Onaj koji je u meni,

bez strasti, sa osmehom.

Jorge Luis Borges, ''San''

they called her, a little white gipsy...

Nibiru or sun have its twin brother.... who knows, but if so we are doomed

ko može odoleti ženskim očima, osmehu i tako tome? Ako ima ko neka se javi.

Činim uslugu, jednoj meni veoma dragoj osobi, koja me je btw zamolila, i to lepo. Da joj postavim tekst na mom blogu. Nisam mogao, niti hteo da kažem neću.... 

Sledi tekst:

Emocije ispred svega, čak i misli, svakog pokreta tela, svakog saznanja i pre nego što shvatiš da ti se nešto dešava, osetiš emocije... 
Emocije su iznad uma, i razuma, čovek je stvoren i podignut na emocijama, malo imamo sluha za ljude oko nas. Totalno je nepopularno biti human, dobar, upućen na druge. Razumeti drugačije, osećati i davati toplinu, iako je to vrsta iskonske, instiktivne ljudske potrebe bez koje ne može da se živi. Kažu da je potreba za zagrlajem i toplinom, ispred potrebe za hranom, i da čovek koji je dugo bez zagrljaja i topline doživljava teži psihički lom, nego onaj koji mesecima nije jeo. Čitav svet posto je užasno paradoksalan, komunikacija je naizgled nenormalno omogućena, u svakom trenutku možeš da stupiš u kontakt sa bilo kim, na bilo kom meridijanu, ali to kao rezultat ima kontra produkt. Ljudi koliko vidim, sve više postaju usamljenici, zatvoreni u sopstvenim svetovim, kao da niko nikome više ne veruje i nema potrebu za drugim.


Dolazi trenutak u tvom životu kada shvatiš:


 1. Ko mari.
 2. Ko nikada nije.
 3. Ko više neće...
 4. I ko hoće uvek.
Zato, ne brini za ljude iz tvoje prošlosti, postoji razlog zašto to oni nisu učinili za tvoju budućnost. 

NO COMMENT

E dosta je vise ljudi, odoh ja

A farewell Letter

"Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.

Stvari bih cenio, ne po onom što vrede, već po onom što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da za svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.

Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica... Bože moj, kada bih imao jedan komadić života... Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim, da ih volim.

Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...

Naučio sam da čitav svet želi da živi na na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem..."

Jose Garcia Marquez, oproštajno pismo

Postoji li?

Kažu da postoji negde mesto pravog suda i pune istine. Tu se saznaje i objavljuje sve što je među ljudima bilo skriveno i tajno, kazuje sve što je ostalo prećutano i nerečeno, ispravlja sve što je ikad bilo naopako i krivo, vraća sve što je utajeno ili oteto, dosipa onom kome je zakinuto, odasipa tamo gde se presipalo. Tu se pitanje ljudskog postojanja pravo postavlja i - ukoliko to zavisi od čoveka - do kraja rešava. To je mesto gde istina sja kao sunce koje ne zalazi, gde pravda caruje.

-Ah, pa to je lepše od svih snivanih rajeva i utopija! Može li biti da takvo mesto zaista postoji? Ako postoji, može li se znati gde je i kako se dolazi do njega?

-Može. Ono je među nama, ovde gde sada stojimo.

-?!?

- Da! Budi hrabar, iskren i postojan, čovekoljubiv, razuman i pravedan - i ono će biti svuda gde tvoja noga stupi i tvoja reč odjekne.

Znakovi Pored Puta Ivo Andrić

music and sound

O prijateljstvu i još ponečemu......

Kad god neko kaže da vas voli, čuvajte se! To je lako poverovati – svako može naći primere iz sopstvenog života: ili života bližnjih: roditelji koji zlostavljaju decu, uzvikujući kako ih vole, žene i muževi koji se ubijaju verbalno ili fizički na oštrici noža, voleći jedni druge. Zašto reč koja toliko obećava mora biti razapeta na krstu obaveza, izbodena dužnostima, zadavljena hipokrizijom, ugušena običajima? Posle „Boga“ „ljubav“ je najosakaćenija reč u svakom jeziku. Najviši oblik pažnje izmedu dva ljudska bića je prijateljstvo, a kada se pojavi ljubav, prijateljstvo umire.

Richard Bach

Najčešće nemam običaj da dajem uvode u svoje tekstove, ali ovo sam morala, jednostavno morala.

Richard Bach je potpuno u pravu kada kaže da su i "Bog" i "Ljubav", postale najoskakćenije reči modernog čoveka, upotrebljavaju se kako se kome hoće, ali moram dodati i da se polako ali sigurno i "prijateljstvo" priključuje ovoma dvoma, tj. mnogi ljudi ga priključuju, sve se zaklinjući u prijateljstvo, a spremni su da na prvu šansu zabodu vam nož u leđa! Šta je tome doprinelo? Koji su uzroci? Jer, ja ne gledam posledice, one su tu, nego uzroke. Šta je sa ljudima, pa da se tako ponašaju? Ima li odgovora? Pa možda, u jednom ranijem postu započela sam tu temu.

Jer nije uvek sve kao što izgleda, Bekam u Armani gaćama, veličine, pevačice, guzice, prijateljstva, ljubavi, ljubaznost... fotografije lažu (kada koristite Photoshop....).

Reklame prodaju, istoriju pišu pobednici. Svet je postao šarena laža. Mi varamo, i nas varaju. Mi firmirana beda, brendirana vrsta. Dokle ćemo stići? Zemljani sa kratkim nogama.

Živimo u svetu laži. Otkud mi sada pa to? Ne znam, palo mi je na pamet. Kada uporedim svoj život sa drugima vidim da ljudi kupuju garderobu, kola, satove, mobilne telefone, kofere kao statusne simbole, skupljaju "prijatelje, ljubavnike, ljubavnice, kako god, ali ti simboli kao kakva prečica, ubacuju ih u memoriju drugog simboličkog lika. Direktno u njegov omiljen folder. To je čista simbolika, mali narodi trebaju velike pesnike, mali supruzi imaju potrebu za većim suprugama, ljubavnicama, većim alatima... name it.

Očekuju da im je život kao žurka, započne dobro, konstantna zabava ( a završi loše, kao alkohol.) Nije li zadivljujuća popularnost Facebook-a, i radosti kada vas neko prihvati za prijatelja. Milioni usamljenih. Ali se uporno nazivaju prijateljima. Zašto? Pa zato, što u "realnom" svetu, onemogućeni jer se ne uklapaju u kliše firmiranog i pretpostavljenog, ne mogu da nađu srodnu dušu. Ekstremni narcizam je na delu, što podseća na Duška Dugouška, i ono njegovo, "moji obožavaoci, kako me samo obožavaju", a ne mogu sebi da priznaju da su usamljeni. I posle tolikih aplauza i hvaljenja, osećaju li se ispunjenim, ne! Jer, to je samo iluzija, a iluzija vas ne može ispuniti.

Kada ste poslednji put izašli iz kuće bez pudera na licu? Stavljate li krejon i maskaru da vam oči izgledaju krupnije? Ispod suknje nosite steznik?

Priznajte da se svaki put primite da će vam kosa biti baš kao reklami ako kupujete šampon sa južnim voćem ili mentolom. Niste jedini koji ste pali na reklamu za novi revolucionarni proizvod. Krema za kojom su poludele žene iz celog sveta, veoma brzo se našla i na vašoj polici. Ne samo da pegla bore nego i povećava samopouzdanje.

A, ako imate vere u sebe, lakše ćete uspeti u poslu. Uspeh donosi moć. Moć, pare. Puno para.

Pare odoše, a i ovako se u međuvremenu pojavila, nova kolekcija.

Jer su naučnici upravo otkrili da sperma kita, savršeno utiče na ten žena između 30 i 50 godine. I ne samo to, taj kit tj. njegova sperma će učiniti da izgledate barem jedno 10 godina mlađe. Imaćete više samopouzdanja, a možda nađete i ljubav svog života.

Sigurno ćete kupiti tu teglicu mladosti, teglicu nade.

Lažna mogu da budu i sočna usta, grudi bujni plastikaneri.

Vi znate da je to laž, ali ipak poželite da kupite taj lažni sjaj.

Jer, šta da kažem, kada su muškarci spremni da daju celu platu za gaće koje reklamira Bekam, sve se podsvesno nadajući da kada ih obuku, odmah dobijaju Bekamov talenat, alat, šta god. A žene? Mislite da sam ih zaboravila, iz ženske solidarnosti? Ne nisam. Zaljubljene u latino serije, u kojima i posle burne noći šminka ostaje na svom mestu, opsednute avanturama četiri Njujorčanke u večitoj potrazi za Mr.Big and Sturdy (SEX & CITY), takvo "umetničko" delo, za ljude prizemnog ukusa, meni je odličan laksativ i sedativ, tj ili sam na klozetskoj šolji, ili spavam. Toliko je interesantno. Jer, šta interesantno, osim, ako vam ukusi ne borave u podrumu, ima u seriji u kojoj je najveći problem to što je Samanta počela da sedi odozdo, tj pussy joj je osedela..... pa sada to treba ofarbati. Tragedija širokih razmera.

Ljudi su očajni, poverenje je nestalo. I postalo je nebitno, jedna lepa reč, može zameniti i Louis Vitona, Diora, Armanija, Yves Saint Loraine. Jedno dobro jutro i kako si. Ali, očigledno toga više nema.

Pa ima li prijateljstva, ljubavi? Ili smo to konačno izgubili. Ne nismo. Ima ih, ako ih, očigledno ne možemo naći kod ljudi, okrenimo se onom što nam je jedino preostalo. Okrenimo se psima. Jer jedino pas je taj koji nas voli onakve kakvi jesmo, ne tražeći od nas da se firmiramo, gledamo in serije i takve stvari. Jedino pas nam daje svoje poverenje i ljubav, ne tražeći ništa zauzvrat. Tako i ljubav majke prema detetu nam je preostala. Jer sve ostale, ljubavi su postale samo naziv, brend za običnu prevaru i maltretiranje.

Iskreno Vaša

Rebeka

Safete, e Safete..... daleko si ti od orlića, ti si više ćuran

Oni imaju 20%, a ove godine još 51%...... 
 
Places of operations, subsidiaries & affiliates

Deutsche Telekom Headquarters: Bonn


Selected international subsidiaries and affiliates: EuropeCountry Subsidiaries and affiliates Stake held by Deutsche Telekom (directly/ indirectly)
Albania AMC (Albanian Mobile Communications Sh.a) 95.00% of shares held by Cosmote
Austria Software Daten Service Gesellschaft m.b.H. 100.00%
T-Mobile Austria GmbH 100.00%

Deutsche Telekom

Value Added Services Austria GmbH 100.00%
T-Systems Austria GesmbH 100.00%
Belgium T-Systems Belgium NV 100.00%
Bulgaria Globul (Cosmo Bulgaria Mobile EAD) 100.00% of shares held by Cosmote
Novatel EOOD 100.00% of shares held by Magyar Telekom
Croatia Hrvatski Telekom
(Hrvatski Telekom d.d.) 51.00%
T-Mobile Croatia (T-Mobile Hrvatska d.o.o.) 100.00% of shares held by T-Hrvatski Telekom
Combis 100.00%
Czech Republic T-Mobile Czech Republic, a.s. 60.77%
T-Systems Czech Republic, a.s. 100.00%
Denmark T-Systems Nordic TC Services A/S 100.00%
Former Yugoslav Republic of Macedonia Makedonski Telekom AD 51.00% of shares held by Magyar Telekom
T-Mobile Macedonia 100.00% of shares held by Makedonski Telekom
France T-Systems France SAS 100.00%
Greece OTE (Hellenic Telecommunications Organization S.A.) 30.00% plus one share
Cosmote (Cosmote Mobile Telecommunications S.A.) 100.00% of shares held by OTE
Hungary Magyar Telekom NyRt. 59.21%
IQSYS Zrt. (IQSYS Computing Limited by Shares) 100.00% of shares held by Magyar Telekom
Italy T-Systems Italia S.p.A. 100.00%
Luxembourg T-Systems Luxembourg S.A. 100.00%
Montenegro Telekom Montenegro
(Crnogorski Telekom a.d.) 76.53% of shares held by Magyar Telekom
T-Mobile Montenegro
(T-Mobile Crna Gora d.o.o.) 100.00% of shares held by Telekom Montenegro
Netherlands T-Mobile Netherlands B.V. 100.00%
T-Systems Nederland B.V. 100.00%
Poland PTC Polska Telefonia Cyfrowa Sp.z o.o. 97.00%
T-Systems Polska Sp.z o.o. 100.00%
Romania Combridge S.R.L. 100.00% of shares held by Magyar Telekom
Cosmote Romania (S.C. Cosmote Romanian Mobile Telecommunications S.A.) 86.20% of shares held by OTE
Romtelecom S.A. 54.00% of shares held by OTE
Russia T-Systems CIS 100.00%
Serbia Telecom Srbija 20.00% of shares held by OTE
Slovakia Slovak Telekom, a.s. 51.00%
T-Systems Slovakia s.r.o. 100.00%
Spain T-Systems ITC Iberia, S.A. 100.00%
Switzerland T-Systems Schweiz AG 100.00%
Turkey T SYSTEMS TELEKOMÜNIKASYON
LIMITED SIRKETI 100.00%
Ukraine Novatel Ukraine LLC. 99.90% of shares held by Magyar Telekom
United Kingdom T-Systems Limited 100.00%

PS. SAFET, TJ VLAJKO, ODE NA BIRO...... ccccccccc jer kod Njemaca, nema zajebancije, samo arbeit, arbeit, arbeit und schluss 

Kafa, Cigarete i poneka životna proseravanja

I šta dalje? Kolotečina ili čekanje da se desi nešto ključno. Kolotečina ili periodi mirnog predgradskog života. Viđam se sa ljudima, nije da se ne viđam. Nekada sam bila isfrustirana u danima totalne asocijalnosti. Sada mi je potrebno malo osame. Nije da ne cenim potrebu ljudi da budu u mom društvu, verovatno zbog mog neodoljivog smisla za humor. Ali radije bih ostala kući. Zurila u ekran. Televizija je govno. Posle pet, šest sati zurenja u isti i nekoliko praznih kesica čipsa ostaje osećaj ispraznosti i frustracije. Trenutno pokušavam da prevaziđem svoju zavisnost od interneta. Ironično, metodu za odvikavanje sam googlovala. Posetila sam nekoliko yahoo questions stranica. Ništa što već nisam znala.

S vremena na vreme pozove me po koja prijateljica koju dugo nisam videla. Pita šta ima novo. Ne znam šta bih joj rekla. Uglavnom slažem ili pomenem neku pseudo novost kojoj je davno istekao rok trajanja. Kačim se na facebook (sada bivši) i proveravam predvidive i izlizane statuse ljudi koje još uvek nisam obrisala iz prijatelja. Mada s vremena na vreme imam običaj da organizujem temeljne čistke i brišem ljude koji su mi ili dosadni ili me smaraju sa raznoraznim privatnim porukama i zahtevima za aplikacije. Facebook je govno.

U slobodno vreme koga neman na pretek zbog nedavne odluke za samoeksploracijom ne radim ništa značajno, čak ni produktivno. Knjige su postale veliki napor, pisanje zahteva inspiraciju ili bar povremeni izlet van sobe sa kompjuterom. Jedina stvar u kojoj sam dosledna i konzistentna je postalo bavljenje advokaturom. Dvaput do triput nedeljno odem na drugi kraj grada i po četiri sata obigravam oko suda. Žena na portirnici ima zanimljive poglede na život i tera me da pijem cikoriju. Cigare su najstrože zabranjene, tako da uglavnom moram da savladjujem svoju nikotinsku potrebu preko pet sati, ali verujem da su moja pluća zahvalna na tome.

Dani su prožeti nervozom i stalnim odlascima u budžetske institucije. Osoba koju najviše viđam je moj sadašnji mentor (neću upotrebiti izraz Čirko). Uprkos njegovim napadima hroničnog umora , uspevamo da konzumiramo kafu u velikim količinama. U međupauzama gledam npaucane fufice koje ne znaju padeže i koje su primarni izbor svakog muškarca, dok tek ponekad uspem da se nagovorim da proučavam gej orijentisanu filmografiju Greg Arakija. Čovek je neviđeno strpljiv za jednog advokata. Rispekt.

Prestala sam nedavno sa nepotrebnim unošenjem masne hrane, zahvaljujući mojoj predprijemnoj nervozi. Ipak s vremena na vreme razmišljam o sočnoj pljeski sa sirom, paradajzom i senfom. Osim što sam neopisivi hedonista što se hrane tiče, volim s vremena na vreme da sebe udostojim nekim dobrim pićem. A kombinacija ta dva nikako ne može da omane.

Ergo, dani prolaze, kobni dan se bliži, ja razmišljam o tome da li na mestu gde idem postoji pristojan ambijent koji ću moći da obiđem pre obavljanja posla.

It must be seen

Ako vam je do dobrog muzičkog doživljaja, dodjite 10.03.2011. u Beograd i uživajte u ovome.

“ PJESMA TUROBNOSTI”

Kad zrak se mrači,

kad već slana pada

da teši zemlju,

nevidno, i nečujno –

jer laku obuću kap

utešna nosi, k'o svaki tešilac: –

sećaš li, toplo srce, sećaš li se

negdanje žeđi tad? : –

nebesnih suza, rosnih kapi žedno

ležalo si tako, sprženo i svelo,

dok po žutim stazama kroz travu

zglobni zraci večernjeg sunca

letahu okolo, –

kroz crno granje svetli, plameni zraci.

»Istinoljubac? Ti? – i smejahu se –

Ne! Samo pesnik!

Zver, i to lukava, grabljiva, pažljiva,

lažljiva zver,

što orno, voljno mora da laže:

gramzeć' za plenom,

čuvidom zastrt,

čuvida sebi,

sâm plen rođen svoj –

to zar – istinoljubac?

Ne! Tek budala! Tek pesnik! Pesnik!

Reči zbrkane

kroz obrazinu glasno vičući,

po mostovima reči lažljivih

teturajuć' se, k'o po dugama

šarnim, izmeđ lažnih nebesa

viseći i zamalja večito, –

tek ludak, pesnik tek!

Istinoljubac – to?

Ne tih, nam, gladak,

ne leden, kao kip,

kao božiji stub,

ne postavljen pred hram

k'o čuvar božiji, –

ne! – dušman svakom takvom kipu, svud

tražeći divljinu a ne hram,

pun živahnosti mačje, strmoglav

skačući u slučaj svak,

i svaku prašumu

nanjušujući žudno-požudno,

gde bi u društvu s divljim zverima

potrč'o, lep,

pohotno ržuć', grešno zdrav i sav

šaren kao oni,

podsmešljiv, vraški, krvožedno-blažen,

harajuć', krijuć', obziruć' se svud: –

Ili kao orao što u ponore

upire pogled dug, nepomičan,

u svoje ponore: –

kako se svijaju

unutra, dole,

u veću sve i veću dubinu! –

tad,

odjednom, pravce

slati strmoglavce

međ jaganjce,

gladan, krvogladan

jagnjećeg mesa,

ljut na sve jagnjeće duše,

besan na sve što bleji

i gleda kao ovca i jagnje, mekoruno,

i sivo, s večnom ćudi jagnjeta!

Eto takve,

orlovske zmijske,

pesničke su žudi,

tvoje su žudi ispod sto čuvida,

budalo ti! Pesniče!

U čoveku ti vide

boga i ovcu: –

rastrgati boga.

baš kao i ovcu u čoveku,

pri tom smejati se –

To, to je što te čini blaženim!

Blaženstvo zmajsko, odista, orlovsko,

blaženstvo pesnika, i budale!« –

Kad zrak se smrači,

kad mesečev srp

krišom već puza zelen zavišću

na zađnju rumen sunca večernjeg:

– dindušman danu,

svakim korakom tajno

posecajući ruže s bokora,

dok redom glave svoje ne pognu

i propadaju sve u mračnu noć: –

K'o one, nekad pao sam i ja,

iz ludog zanosa za Istinom

iz žudi što ih dan mi dočara,

izmožden danom, prasit svetlosti,

– pao, propao, i sen postao:

jednom istinom spržen ostao,

i večno žedan:

te žeđi još? –

Da za me nema

nigde Istine,

bejah i biću uvek jedino

pesnik, budala!

music.....

Only thing....

Original Video - More videos at TinyPic

Prva suza...

Kola su išla polako, Dimitrije je za njima trčao da ih stigne. Ali, da li strah, unezverenost, zabezeknutost ili nešto drugo? - tek on oseti umor. Znoj ga poče probijati i njegovo crveno, mesnato lice podnadu se. Usplahiren, rastresen, otvorenih usta i gobečenih očiju, on je trčao, klatio se i batrgao. Sunce ga grejaše baš u lice, a kapa mu pala, te se strulja, mrka kosa osvetljena lelujaše. Pojasi mu se raspasali; opanak spao pa ga udara po nozi i sapliće; čakšire mu se smakle, mintani razlelujali te se viđahu crvene, kosmate, nikad neoprane, grudi. Kola su išla. On im se poče približavati. Eno već viđaše Todu kako razapela suncobran, naslonila se na muža, a ovaj je obuhvatio i prigrlio rukom... Sunce je sijalo, čist je zrak blještao i udarao ga po očima zasenjujući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem umrljanom licu. Počeše i mušice naletati na lice, krv i prašinu, a on se nije ranio, već je samo za kolima trčao, gledao, a iz grla mu se otimao promukao, tup glas, nalik na krkljanje. Od jednom kola počeše brzo silaziti niz put. Dimitrije se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati, batrgati i mahati rukama i nogama... Htede da viče, ali ga glas izdade. Kola se odmicahu i umalo da se izgube. Dimitrija napreže svu svoju snaku i kriknu:

- Auuu!...

Krik beše užasan. Toda ga ču, osvrnu se, pozna ga i zaustavi kola.

I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljen, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i, dršćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled. Toda dignuv ruke, trgla se, ukočila i gleda ga uplašeno.

- Šta je, crni Dimitrije?

-A-a-a... - krklja on i trese se.

Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice: suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k sebi. Jednom rukom držaše ga za podbradak, a drugom poče maramicom brisati mu lice, vrat i grudi iz kojih je bila silna jara... Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj, a sve mu se bliže i bliže primicaše.

- Kaži, kaži zašto si takav? - pita ga ona.

A on samo drhti, unosi se u nju i pruža joj čas levi, čas desni obraz, da ih ona čisti. Jednako dahće i gleda je širokim pogledom u kojem beše sreća i večita, ropska poniznost.

- Kaži, Dimitrije? - pita ga ona bolećivo i blago.

- Da te... vidim!... - promuca on.

- Da me vidiš?! - poče ona tronuto. - Crni Dimitrije, eto gledaj me! Na! - I podnese mu svoje lepo, čisto lice tako blizu, da on oseti dodir njene kose sa čela. Dimitrija ustrepta i zažmuri. Od jednom se njegovo lice preobrazi. Mišići oko jagodica, donja usna, podbradak, sve to zadrhta i ustrepta.

- Todo! - šanu on.

- Ih, ta dosta! - ču se oštar, pun gnušanja glas njena muža koji se, namršten, čisto zazirući od njegova gadna izgleda, okrenuo koso i ne gledajući ga, baci mu dinar.

- Na! Pa sad - marš! - viknu on i ošinu konje tako silno, da kola poleteše odbaciv Dimitriju daleko od sebe.

- Ne, gospo... o... - jeknu Dimitrije padajući.

Kola se u čas izgubiše, a Dimitrije ostade na putu. Sunce ga je peklo, mušice naletale na nj, a on se nije ni micao. U istom položaju, u kojem beše i pao, ležao je on tako ne dajući nikakva znaka o sebi. Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, kao zrno graška, sijala je prva suza.

Bora Stanković

JOŠ SAMO PET MINUTA........

Jednog dana u parku uz dječije igralište jedna žena sjede na jednu klupu pored jednog čovjeka.

“Ono tamo je moj sin”, reče žena pokazujući prstom na malog dječaka u crvenom džemperu koji se je upravo spuštao niz tobogan u pijesak.

“Imate divnog sina”, odgovori muškarac. “A ono tamo na biciklu u bijeloj haljinici je moja kćerka.”

A zatim, pogledavši na sat, pozva svoju kćerku: “Je li vrijeme da krenemo kući, Melisa?”

Djevojčica je negodovala, “Još samo pet minuta, tata. Molim te, još samo pet minuta.”

Otac je klimnuo glavom i Melisa je na svoje opšte zadovoljstvo nastavila da vozi biciklo.

Minuti si prošli i otac ju je još jednom pozvao: “Je li sada vrijeme, Melisa?”

I Melisa je opet negodovala: “Još pet minuta, tata. Još samo pet minuta.”

Otac se samo nasmijao i rekao, “Ok.”

“O bože, vi ste sigurno jedan jako strpljiv otac”, reče žena koja je posmatrala njegove reakcije.

Čovjek se okrenu prema njoj i reče joj: “Njen stariji brat prošle godine vozio je biciklo u blizini ovog parka. Pijani vozač je naišao, udario u njega i ubio ga. Nikada nisam provodio mnogo vremena sa Tomijem…a sada bih dao sve na svijetu za još samo pet minuta sa njim. Zakleo sam se da neću ponoviti istu grešku i sa Melisom.”

“Ona misli da ima još pet minuta da vozi biciklo, a ustvari ja imam još pet minuta da je gledam kako se igra.”