Zašto?

Uvek se ponavlja to dosadno pitanje, uvek postoji neko, zašto? Nikada nema odgovra, nikadase ne dobije potpuni odgovor, jer ga i nema... Ko može da ga da, kada svaki odgovor rađa novo pitanje i tako ad Infinitam. Ima li tome kraja? Nema.
 Koliko puta ste ostajali zbunjeni kada vas ne razumeju? Sigurno ne mali broj puta. ali nije pitanje kako vas ne razumeju, nego je pitanje zašto vas ne razumeju. Eh, na to vam neće dati odgovor, ni da se na glavu nasadite, nema tog odogovora, samo će ponavljati, neke stvari. A to, to zašto, uvek kvari! Kvari vam sve! A, najviše kvari emotivne odnose!
 Zamislite, iznenada, bilo gde , nađete srodnu dušu, zavolite je, i sve se dešava kao u bajci, ali nakon nekog vremena, počinju problemi, ona ili on vas ne razumeju, sumnjiče vas..... svađate se... naravno retko ko može to da istrpi do kraja, i na kraju šta se dešava? Nešto što je u osnovi prelepo, pretvara se u pakao, i veza  eventualno puca.... ostajete sa pitanjem zašto, sami i tužni! Eh, a odgovora na zašto nema....
  Mada, se odgovor krije u detaljima, u jednom ne manje važnom detalju... u zajedničkim prijateljima, bilo gde da se nalaze, postoji realna mogućnost da neko od njih rovari, jer je ljubomoran na vašu sreću, mada bi to bilo naj jednostavnije... ali, ko zna koji su sve razlozi za to rovarenje, jer opet se javljha to zašto!