Useless

Uzalud je...

Jalova su tvoja htenja da me probudiš.

Uzalud je ruka ispružena.

Želja tvoja, osta ugašena.

Usne utrnute, ne možeš da ljubiš!

Utihlo je srce moje, sasvim!

Neće ono više da se budi.

Ni ptica, ni lahor, a kamoli ljudi,

nemaju stazu do zvezda zagaslih.

Odustani, idi, najlakše je tako!

Nemoj sa mnom gubit' vreme više!

U meni su samo oluje i kiše.

I tuga svakom ko mi se primak'o.

Nisam ti ja za ples ljubavni

ni milovanja, strasna u zoru!

Moje misli blude po obzorju,

Vraćaju me u svet zaboravni.

Ja bih opet, tamo...

gde sam nekoć bila!

Kad imadoh svoja šarolika krila

I gde bejah, na tren sretna, samo!

Ne pružaj mi ruku!

Ja tebi nemam baš ništa da dam,

uz mene ti bićeš proklet i sam.

Mene tuge moje, na drugu stranu vuku.

Odlazi daleko, ostavi me sada.

Ne bih s' tobom nikad srećna mogla biti.

Ja od sebe ne mogu se s'kriti.

U meni je zgasla i poslednja nada.

Pusti me da spavam.

Ja moram da sanjam...