Sedela je pored prozora kada sam ušla. Kao da me je osetila, okrenula je pogled ka meni, pogled joj je bio „prazan“, stresla sam se od jeze.. Upitala me je da li sam joj donela knjige. Uhh, ono čega sam se bojala stiglo je moju Ivu. Odustala je u potpunosti od svega, a najgore od svega i od sebe je odustala. Pokušala sam da je nateram da mi kaže nešto, da pokušam da je razumem. „Nije mi više stalo, nije me više briga, da li draga moja prijateljice možeš da razumeš?“, odgovorila mi je Iva. Njoj više nije stalo ni dočega, moju drugaricu više nije briga nizašta!Prepustila se i potpuno odustala. Gledam je kako pred drugima navlači masku na lice, moram joj odati priznanje, postala je savršena glumica. Za veoma kratko vreme je naučila kako da pred ljudima glumi savršenu sreću. Opkolila se zidovima, sa svih strana... Često se pitam kolika je cena koju plaća. Koliko puta sam pokušala da prodrem do tog dela njene duše, dela kojime je naterala sebe da sasvim odustane. Upitala sam je:“ Tebe nije briga, tebi nije stalo, a da li si se možda pitala da ti nekog povređuješ? “Koga ja povređujem? Odgovorila mi je.“Koga ja mogu da povredim, ja jednostavno ne radim ništa, a i koga je briga za to. Moje okruženje je zadovoljno mojim učinkom u svakodnevnom životu.U potpunosti ispunjavam njihove želje i potrebe, niko nije uskraćen za svoje sopstveno zadovoljstvo i sreću, kako onda ja mogu da povređujem nekoga?“To što mi je odgovorila bila je u potpuna istina, posmatrajući sa strane. Nisam izdržala rekla sam joj istinu u lice:“Možda ne povređuješ druge,ali sebe povređuješ!“Odgovor je bio:“Pa šta, i koga je briga još za to, to je moj problem i tako će i ostati.Važno je da drugi budu zadovoljni.Zar nije tako u životu.Neko izgubi novac,posao, dragu osobu,ima neostvarene želje i snove, pa nastavljaju dalje sa životom. Šta ja mogu da promenim, i da mogu jednostavno ne želim jer mi VIŠE NIJE STALO!“ To je bio Ivin odgovor.
Okrenula sam se i izašla, bez reči.
No comments:
Post a Comment