No name

Čitav jučerašnji dan sam provela sa mojom Ivom.Veoma malo smo razgovarale.Ćutale smo zajedno, jer jednostavno znam da je muče i brinu mnoge stvari.Od običnih i svakodnevnih problema koje nam nosi život,ona u sebi krije još jednu samo njoj znanu tajnu.Vidim da je to muči unutar nje same i da sebe krivi zbog toga.Možda ima i razloga, jer moja Iva za sve druge nalazi opravdanja, izgovore kao i veliku količinu razumevanja, koju ima za druge ljude i njihove postupke. Teško da će ikada ona sebe opravdati za svoje postupke .Sebi ne oprašta skoro nikada. Ponekada se pitam koliko može da izdrži, „ljudske“ poglede, potmule,pokvarene nepravedne optužbe....Ma šta uradila ona je ta koja mora da popusti, dokazuje, ubeđuje,pravda....jer ona, ipak na kraju ispadne kriva za sve.. ako i vreme pokaže na kraju da je ona bila u pravu to opet nije tako. Svako njeno pitanje, odgovor, ili postupak ima nameru i naravno predumišljaj, kakva ironija! Koliko, moja Iva može još da izdrži da se u potpunosti ne zatvori u sebe? Naravno odgovor moje Ive je:“Bog ti daje samo onoliko koliko možeš da izdržiš“. Da slažem se sa takvim njenim stavom, ali isto tako osećam da nestaje, polako nestaje,više se ne obazire...zatvara se potpuno, okružuje zidovima....Dok smo sređivale njenu baštu, jednog trenutka mi je rekla da je optužuju da je isfrustrirana i ogorčena na svet oko sebe. Počela sam nekotrolisano da se smejem,jer predpostavljam ko je mogao, tako nešto da joj kaže. To govore upravo oni koji prate svaki njen pokret,korak,pogled njeno ponašanje i upoređuju je sa drugima, dajući sebi za pravo da sude, postavljajući sebe iznad drugih.

Koliko sam samo puta čula kako Iva ovo može,a ti nemožeš? Kako Iva sve to stigne bez ičije pomoći,a ti ne možeš čak i ako imaš pomoć?

Gledam je i previše je mirna i previše mirno prihvata stvari za koje znam da bi većina ljudi urlala na sav glas. Jednostavno okrene glavu i nastavlja dalje kao da se ništa nije dogodilo, ali ja znam da ona samo prikriva, slaže, potiskuje...U takvom njenom ponašanju vidim samo otuđenje, bezvoljnost da učestvuje u bilo čemu. Pretvara se u robota ili radi stvari po inerciji. Postaje nemi posmatrač, bez volje za borbom.