Činim uslugu, jednoj meni veoma dragoj osobi, koja me je btw zamolila, i to lepo. Da joj postavim tekst na mom blogu. Nisam mogao, niti hteo da kažem neću.... Sledi tekst:
Emocije ispred svega, čak i misli, svakog pokreta tela, svakog saznanja i pre nego što shvatiš da ti se nešto dešava, osetiš emocije...
Emocije su iznad uma, i razuma, čovek je stvoren i podignut na emocijama, malo imamo sluha za ljude oko nas. Totalno je nepopularno biti human, dobar, upućen na druge. Razumeti drugačije, osećati i davati toplinu, iako je to vrsta iskonske, instiktivne ljudske potrebe bez koje ne može da se živi. Kažu da je potreba za zagrlajem i toplinom, ispred potrebe za hranom, i da čovek koji je dugo bez zagrljaja i topline doživljava teži psihički lom, nego onaj koji mesecima nije jeo. Čitav svet posto je užasno paradoksalan, komunikacija je naizgled nenormalno omogućena, u svakom trenutku možeš da stupiš u kontakt sa bilo kim, na bilo kom meridijanu, ali to kao rezultat ima kontra produkt. Ljudi koliko vidim, sve više postaju usamljenici, zatvoreni u sopstvenim svetovim, kao da niko nikome više ne veruje i nema potrebu za drugim.
Dolazi trenutak u tvom životu kada shvatiš:
1. Ko mari.
2. Ko nikada nije.
3. Ko više neće...
4. I ko hoće uvek.
Zato, ne brini za ljude iz tvoje prošlosti, postoji razlog zašto to oni nisu učinili za tvoju budućnost.
No comments:
Post a Comment