Kroz likove u knjigama mozemo upoznati i samu ljudsku prirodu.
Cini mi se da likovi i opisi dogadjaja u knjigama nisu uzaludno napisani, jer svaki na svoj svojstven nacin obogacuje saznanja o ljudima i stvarima sveta u kome se krecemo.
Citaoci danasnjeg modernog romana, navikli su na morbidnost i abnormalnost svake vrste, na krupne misli i krupnu besmisao, na smelost u pogledu seksa i psihologije.
Moderni citaoc, ako uspe da takozvana laka stiva koja mu mogu liciti na vrlo vodnjikavo pice, u poredjenju sa zestokim koktelom na koji je navikao, pokusa da se bez predrasuda udubi u te romane, oni ce mu ne samo pruziti uzivanje, nego mu i pomoci ako ume da misli, da se resi nekih vrlo ozbiljnih zabluda: pre svega, zablude da spoljasnje cinjenice mnogo znace i zatim jos gore zablude da je abnormalno vaznije od normalnog.
Mnogi od nas tako i ja sama, ponekada dodjem do smisla Horacijeve fraze, “ Zabava i pouka” ujedno, i to velika zabava, i velika pouka, a to zato sto se u njima ustvari desava mnogo vise nego sto izgleda na povrsini i sto su njihov smisao i poruka dublji i ozbiljnjiji od njihove spoljasnje tematike.
Uostalom volim da citam, Richardson-a i Fieldinga i naravno Virdziniju Vulf.
Volim realisticne stavove.
2 comments:
Knjige su draga Rebeka jedini prijatelji koje čovek pored psa može da ima, i da ih nazove pravim prijateljima. Jer sve ostalo je samo prolaznost u vremenu.
Realistične stvari,aha!!! To se moglo i očekivati od osobe sa tako čvrstim stavovima. Mada takve stvari možeš naći i u delima G.R.R Martina, Tolkina, Dostojevskog, Turgenjeva, Tolstoja. Jer treba da se zna da dela koja su prošla sud vremena su jedina vredna. Sve ostalo je samo prolazna best seller glupost koje se više niko i ne seća.
Umetnost kao što je poznato imitira život. Nažalost, život ne imitira umetnost tako često.
Uvek kada osetim potrebu da sredim misli ili osećanja, potražim knjigu. Nema boljeg načina za mentalnu vežbu i opuštanje.
Post a Comment