Ona je često govorila da se život ne meri brojem udaha, već koliko smo puta ostali bez daha, pretpostavljam da je to neka poslovica, ili kako god. Nikada nisam našla vremena, da istražim koga to ona uporno citira.
Govorila je da je radost života u dubini nas samih, dok jedemo čokoladice, čitamo knjige ili slušamo muziku 60-ih, uvek je imala fantastične ideje.
Za život je govorila da je priča, čija dužina nije bitna, već koliko je dobra, da ono što je prošlo više ne postoji, ono što će biti još nije došlo. Postoji samo sada.
Sada patike na noge, šetajte jedan krug, razbistrite glavu i najbolje stvari se dešavaju, onda kada ih ne očekuješ.
1 comment:
I kišobrane u ruke, jer pada novembarska kiša....
Post a Comment