Bliskost

Većina ljudi smatra da je bliskost obavezni sastojak ljubavne veze, da proističe iz ljubavi kao takve. To nije tako, jer ne samo da je moguće zamisliti snažnu emocionalnu povezanost dvoje ljudi u kojoj ne postoji bliskost, već je upravo takav model emocionalne veze postojao tokom istorije. Danas prevladava takav model ljubavne veze koji uključuje bliskost, tako da mi pokušavamo da je ostvarimo.

Iako se doživljaj bliskosti može pojaviti u kontaktu sa osobom koju prvi put vidimo u životu, bliskost je više od toga. To je vrsta stabilnog odnosa koji se izgrađuje tokom vremena. Na posebnost doživljavanja drugog ukazuje i sama imenica „bliskost” koja dolazi od „biti blizu”. Slično značenje imaju izrazi intimnost i prisnost.

Kada volimo, tada želimo da voljena osoba bude uz nas, blizu. Ali tu se razlikujemo jedni od drugih po tome koliko blizu je dovoljno blizu – u omiljenom stepenu bliskosti. Jedni pokušavaju da stalno budu veoma blizu, želeći da se simbolički stope sa partnerom, da granice svoga Ja istope u zajedničkom Mi. Drugi smatraju da između njih i partnera treba da postoji jasna granica i malo manja bliskost, izvesna distanca koja svakome od njih garantuje lični integritet.

Kada se pronađu dve osobe sa sličnim omiljenim stepenom bliskosti u vezi, tada one nemaju problema kada je bliskost u pitanju. Problemi nastaju kada se u ljubavi zbliže osobe koje imaju različite omiljene stepene bliskosti. Tada u vezi postoji stalni konflikt oko bliskosti: jedna osoba se neprestano trudi da se približi drugoj i ostvari svoj omiljeni stepen bliskosti, a druga se neprestano izmiče kako bi uredila odnos u skladu sa svojim omiljenim stepenom bliskosti. Posledica je da se prva osoba stalno oseća nevoljenom i odbačenom, a druga se oseća ugnjavljenom i neslobodnom. Ovaj konflikt destabilizuje vezu i može voditi ka raskidu.

Emocionalno pismeni ljudi znaju da je važno sagledati sebe i partnera u kontekstu omiljenog stepena bliskosti. Kada postoje značajne razlike partneri se mogu dogovoriti i postaviti takvu granicu međusobne bliskosti koja jednome nije ugrožavajuća, a drugom jeste dovoljna. Na taj način par može prevazići konflikt i postići optimalnu bliskost.

Stepen bliskosti ne mora imati nikakvu vezu sa snagom osećanja ljubavi. Stepen omiljene bliskosti se kod većine izgrađuje tokom detinjstva i prvenstveno zavisi od iskustva bliskosti u primarnoj porodici. Osobe koje nisu doživele odnos bliskosti ili sa njim imaju negativna iskustva često u odraslom dobu imaju problem da uspostave optimalnu bliskost ili, čak, pokazuju strah od bliskosti.