Pisanje - najveća pohota
30-12-2010 21:20:49
Budući najveća pokretačka energija čovekova, seksualnost se kao motiv nalazi u svim epohama i svim zapisima. Od biblijskog mita o stvaranju sveta u kome “Adam pozna Evu ženu svoju” preko, u književnosti našeg jezika, prvih zapisa o Ćel Nikoli koji ima “bojno koplje” i njegove milosnice u koje je “dinja pukla”, sve do modernih vremena i savremenih nam pisaca.
Ovo za “Novosti” kaže književni kritičar mr Mileta Aćimović Ivkov, ističući da se u našoj savremenoj književnosti pamte erotske scene u prozama Milorada Pavića. Posebno u knjizi - noveli “Šešir od riblje kože” koja se reprezentativno izdvaja po prisutnosti poetskih i fantazijskih opisa i atributa seksualnosti. Ukazuje i na knjige “Jesenja svila” Danila Nikolića, “Maco, da l,me voliš“ i “Mango” Ljubice Arsić, “Pisac izdaleka” Vladana Matijevića.
- U opusu Matijevića, ozloglašenog pisca subverzivne i šokantne proze, po groteksnim i crnohumornim slikama prepoznatljive su i stranice o životu i priključenijama otkačene i upražnjavanju ljubavnih veština izobilno sklone junakinje našeg doba Mace Aksentijević. Te su scene i slike umnoženo date u knjizi indikativnog naslova “Časovi radosti”. Valja pomenuti i Jelenu Lengold u čijim pričama su erotski motivi takođe prisutni. U tom je pogledu iznanađujuće i novi kratki roman Davida Albaharija “Ćerka”. Njegov će junak za emanaciju te najčistije prirodne regije reći: “Pravi seks jeste mir”.
Po mišljenju književnog kritičara Slađane Ilić u savremenoj srpskoj književnosti dosad se nije pojavio renomirani muški pisac erotskih priča, pa danas u našoj literaturi najbolje priče ove vrste pišu žene. Objašnjavajući zašto je to tako kaže:
- Haotična stvarnost uzdrmala je i poremetila uloge polova. Žene su, nažalost, pod njenim uticajem zbog nužnosti stalne borbe postale manje ženstvene a muškarci, nažalost manje muževni i borbeni. Kako svaki vid težnje za slobodom zahteva upornost i borbenost, a erotika je nužno povezana sa slobodom, žene su isprednjačile.
Ipak Ilićeva ukazuje na romane Pavla Ugrinova “Ljubav i dobrota”, “Van sveta”, “Bez ljubavi” u kojima je prisutna stalna igra erosa i tanatosa, kao i na roman “Jesenja svila” Danila Nikolića, i vanredno lepu priču Radovana Belog Markovića “Noć u belom satenu”. Grupi tih pisaca pridružio je još dvojicu predstavnika srednje generacije Savu Damjanova i Mihaila Pantića. I dok Damjanov u izuzetnoj priči “Preobražaja” pripoveda o večitoj borbi Animusa i Anime, a u “Remek-delcima” stvara moderne bajke s motivima erotskog, Pantić se u okvirima svakodnevice bavi trenucima propuštenim za bliskost i ljubav i samoćom kao stalnim stanjem i sudbinom savremenog čoveka.
- Dve spisateljice koje danas pišu najlepše erotske priče jesu Ljubica Arsić i Jelena Lengold. Prva, sa ironijske distance vrlo svedeno i efektno pripoveda o stalnim mimoilaženjima i nerazumevanju suprotnih polova, o nestajanju emocija usled nužnog uprošćavanja koje nameće svakodnevica, što se vidi u zbirci “Maco, da l, me voliš“. O ljubavi i erotici Lengold takođe najčešće pripoveda sa ironijske distance i služi se postupkom karnevalizacije. Tako junaci zbirki priča “Pokisli lavovi”, “Lift”, “Vašarski mađioničar” koji bi mogli biti tragični postaju komični. “Ljubav je zajeban žanr” kaže junak iz jedne priče Mihaila Pantića. Jeste, to je tačno. Isti takav žanr je i erotika - zaključuje Slađana Ilić.
A šta kažu pomenute spisateljice dobre erotike? Jelena Lengold veli da je o erotici teško pisati jer zalazi u sferu intimnog više nego bilo šta drugo. I ma koliko pisac bio distanciran od svog dela ipak je on i privatna ličnost koja barem nekim delićem svesti čuva onog malograđanina u sebi koji će kad tad da pomisli šta će oni koji me poznaju misliti o napisanom. Istovremeno prenatrpani smo teorijama o tome kako živimo u vremenu pornografije. Pri tom spisateljica ne misli samo na pornografiju koja je vezana za seks nego na pornografiju svega gde se najtajniji i najlepši sadržaji duše izlažu javnosti i prodaju za veću ili manju cenu.
- Ta činjenica pomalo ubija volju, jer pisac ima osećaj da radi uzaludan posao, da samo dodaje jednu kap bistre vode u more koje se gotovo više i ne vidi od džinovske naftne mrlje. Najzad, vrlo je teško balansirati na onoj liniji koja će vas odvojiti od romantičnog kiča i stereotipa s jedne strane, i od vulgarnosti s druge. Biti lascivan, bestidan, raskalašan, a zadržati meru umetnosti - to je zaista težak i pohotan posao. Skoro da je pisanje dobre erotske literature pohotnije od same erotike! Kad sam pisala priču “Vašarski mađioničar” postala sam svesna da bih tako mogla da napišem i roman, u istom dahu, ali jednostavno nisam smela. Bio me je strah da bih zauvek dobila etiketu erotskog pisca, Dakle, malograđanin u meni je pobedio i stavio tačku u nekom trenutku. Tako vam je to, malograđanin uvek pobedi strast i nadahnuće.
Ljubica Arsić ukazuje na problem žena koje su najčešće njene junakinje. One su negde na sredini puta, nisu više lepršavo mlade, ali ne dovoljno stare da bi akumuliranim iskustvom i mudrošću izbegle životne zamke.
- Zapadna kultura ženi nameće zahtev da bude stalno mlada, sveža, sočna. Čitave industrije i grane medicine stavljene su u pogon kako bi se izbeglo da na licu i telu žene godine ostavljaju tragove. Ženi se nameće problem kako spojiti te zahteve sa unutrašnjom zrelošću, svešću o vlastitom biću, njegovim biološkim i mentalnim granicama. Društvo nam neprestano poručuje da je sramota stariti. Sa druge strane potrebne su godine da bi žena ovladala profesijom, stekla karijeru. Sve moje junakinje žele da vole ugledajući se na dugovečne brakove svojih roditelja. Suočavaju se međutim sa svojim neuspešnim vezama i svesne su da su negde neostvarene žene. U svojim nastojanjima one koriste neke muške strategije koje ih vraćaju na početnu poziciju.
Izvor: http://www.novosti.rs
MC Portal
No comments:
Post a Comment