Ustav ili kako pop Djokica krsti jariće

Za ljude sa kratkim istorijskim pamćenjem jedno podsećanje.


 Ova naša, ako je smem nazvati država je tokom svoje novije istorije, u koju uključujem i period Jugoslavija, jer bilo ih je dve (onu treću Cobetovu noćnu moru ne računam u Jugoslavije), je mnogo puta menjala osnovni pravni akt, tj. Ustav. 


 Počevši od "Sretenjskog" pod Obrenovićima (oni su ustave menjali po raspoloženju) koji se je, sa malim izmenama vratio posle puča iz 1903. godine i važio je do 1921. godine i donošenja prvog Ustava kraljevine SHS ili kraljevine Jugoslavije, preko ustava FNRJ, DFRJ, SFRJ, SRJ(tj. oktroisanog ustava dve federalne jedinice, Cobetov san da bude Tito na mesto Tita), Ustava Srbije iz 1990, novog ustava iz 2007. godine, koji je u suštini isti kao i onaj iz 1990, osim famozne preambule o Kosovu. Svi ovi pravni akti, donošeni u relativno kratkom periodu pokazivali su nespremnost, lutanje i nestručnost koju je tadašnja vladajuća elita pokazivala u tom važnom poslu.... 
 Sada se opet pominje promena ustava.... kao da je to najvažnija stvar koju moramo da uradimo da bi nam bilo bolje. Nespremni da se uhvate sa problemima koji ovu državu muče, sadašnji vlastodršci puštaju u opticaj glasine o promeni ustava... da bi se narodu, skrenula pažnja sa ekonomskog kolapsa.....
 Naravno kao i uvek postoje oni koji su za promenu, i oni koji su protiv. Ni jedni ni drugi ne iznose realne argumente, samo prazne floskule.... a trebalo bi da znaju.... nijedan, ma koliko dobro smišljen i prihvaćen sistem, ako ne funkcioniše, ne valja.  Tako je i sa ustavom.  Jer džaba sva sloboda ako se gladuje, i džaba svo zaklinjanje u Srpstvo, Kosovo, Veru i naciju ako ista ta nacija gladuje. To niko ne želi, ili što je mnogo gore ne sme da kaže, jer bi time izgubio političke poene.  
 Da ovakav Ustav, politički sistem ne valja, to je jasno. Imamo 250 džabalebaroša koji nas koštaju, a od kojih zavisi hoće li biti penzija, socijalnih davanja, i hoćemo li plaćati više za mnoge stvari. Iako ne podnosim neolibertijance  i njihovu filozofiju, moram reći da je vreme novac, a mi ga sa izborima gubimo. Šta vrede izbori ako se vlada formira 7 meseci posle izbora, jer ovima treba toliko da se dogovore.... koštaju nas zato što su obično to koalicione ili manjiske vlade, a podrška košta. Treba uhlebiti sve te tetke, teče, ujke, ujne, stričeve i strine, a o deci, zetovima i snajkama da ne govorimo. Tu su još i kumovi, pašenozi, dede i babe. 
 Šta još ne valja, pa ne valja to što nikako da se odlučimo šta smo, republika ili monarhija? Grb nam je katastrofa od heraldičkog bućkuriša. Jer samo totalno neobavešten čovek može da prihvati krunu na grbu republike. 
 Ustav bi možda trebao da definiše Srbiju kao državu njenih građana, da redefiniše pojam Srpstva, da bude liberalniji na jednom polju, a konzervativniji na drugom. Što se tiče političkog sistema izlaz nije u bikefalnom Francuskom, nego u monokefalnom, tj da Predsednik ima svoj kabinet, tj vladu.... koja je proivod filtriranih neposrednih izbora, a ne proizvod skupštinskog dogovaranja.
  
 Pa šta nam je činiti? Promeniti ustav, ili ne? Možda je najbolje čekati da katastrofa stigne, da nas lepo udesi, pa onda, ako i tada dotaknemo dno krenemo pametno da radimo. Da napravimo novi ustav, ustav koji će konačno moći da preživi ispite vremena. Dotle sve ovo izgleda kao pop Djokica, koji u dokolici krštava jariće, piliće i ostalu živinu.  (unapred se izvinjavam popovima koji se eventualno zovu Djokica)