Шта је пријатељ за вас?

Ништа тако није потребно од пријатеља. Ако се некоме не отвори срце, макар и са најмањим осећајем мрачне садржине, такав човек је најусамљеније створење у васиони. Имати пријатеља значи имати исповедника. Довољно је да нас неко са топлином саслуша. Пријатељ ако се претвори у слух не мора нужно много да говори. Он је ту ради нас. Определио се да са нама користи време и постојање. То није мала ствар. Прави пријатељ не оправдава недостатке онога ко греши али се не одриче онога ко греши. То је крст онога ко се одлучио за заједницу. У пријатељству нема сувишних анализа, нити нелагодне тишине, ту је све здрав однос једнако активан у свакој пројави. Не постоји много пријатеља јер не постоји много посебних људи. Или барем оних које ми тако доживљавамо или оних који нас тако доживљавају. Суштина је у томе да нема посебности, то би довело до обостране гордости која би једном везу довела у питање опстанка, но се посебност огледа у каквоћи љубави према другом. Право пријатељство се истиче не толико када је оно отелотворено између два лица, колико када се она раздвоје. Тек тада се види колико лица не могу једно без другог.


Преузето са сајта WWW.POUKE.ORG