Kad me žene lepo zamole, kako im odoleti

Pre nekoliko dana, dobio sam veoma interesantu molbu u kojoj me jedna gospođica moli da joj dozvolim da piše na mom blogu, ali da ja objavljujem njene tekstove.
Kako me bog dao, mekog srca prema lepšem, i potrebnijem polu, izlazim joj u susret.


Evo njenog teksta u celini.


"Konačno da se danas osećam malo bolje...ako to tako mogu nazvati. Čitava prošla nedelja je bila blago rečeno katastrofična. Navukla sam neku prehladu ili ti virus, ni sam dr.Doc nije mogao da mi tačno kaže šta je u pitanju.Kako samo ja mogu da budem pametna da sa mokrom  kosom istrčim napolje na ovakvo divno vreme i obavim na brzaka kratku kupovinu jer mi je trebalo samo par trenutaka da kupim  "tako neophodan" lepak za papir...   da nisam mogla da sačekam nekih 60 min i naravno stavim kapu iliti kapuljaču jel te, jer  temperatura vazduha je bila tog dana oko 0 stepeni.

Sutra dan nisam znala za sebe.Nesnosna glavobolja, nos ko babura, oči kao u E.T.....i naravno odlazak kod Doc-a. U čekaonici  50 ljudi, mahom čekajući red za tablete za lilule tj za smirenje, jer znate bez toga se ovde ne može.Naravno kao po običaju to se i moglo i očekivati da će mi se nakačiti neka nesrećna bakica sa svojom pričom da u njeno vreme ovako nešto nije bilo...bolovi u kičmi skleroza i sve što njihove godine nose. Naravno tu su i neizbežna poskupljenja životnih namirnica...mala penzija..itd...deficitarni lekovi(btw, za ovu caku sam znala u napred, tj koje lekove mogu nabaviti  jedino u privatnim apotekama) Čekanje se nastavilo....Pošto su sestre mahom znale ko su im stalne „MUŠTERIJE“posle nekih 20 min bila sam prozvana.Naravno DOC se obradovao kada me je video i na neki način i meni je bilo drago , glava mi je pucala, nos je cureo već u čekaonici sam otvorila drugo pakovanje maramica.Posle uobičajenih pitanja o mojoj porodici znate već o čemu pričam (kurtoazna pitanja jer je on moj doktor još iz školskih dana)počeo je pregled mjih krajnika... ušiju.. i naravno pluća.                    

Dijagnoza teži oblik infekcije disajnih puteva i zapaljenje srednjeg uva. Blago rečeno moj izlet sa mokrom kosom me je skupo koštao.(tj. Moja naporna nestrpljivost),Dupla doza antibiotika, vitamini, tablete protiv  kijavice,i naravno dat.sav. dosta tečnosti i mirovanja. Što se tiče mirovanja to već nisam mogla da poštujem nikako... trebalo je raditi...Nekako sam se odvukla do apoteke i nabavila potrebne medikamente..da bi me bar na nekih još par sati održali na nogama dok nestignem kući. Na svu sreću tog udarnog dana na poslu su me ostavili na miru, telefon je doduše zvonio kao blesav ali ljudi sa druge strane žice čuvši moj „ UMILNI CVRKUTAVI GLASIĆ“ (blago rečeno po mom mišljenju je zvučao kao iz bureta od 1000kg) brzo su odustajali sa pitanjima i pod pitanjima.Konačno sam krenula kući i naravno zaglavila se u saobraćajnoj gižvi. Bol u uvu je počeo da jenjava ali glava nije prestajala da me boli. 

Usput sam morala da svratim i kupim sebi prirodnih vitamina (limun, kivi,crveni grejp, pomorandže)mislim da su južne zemlje ovih dana imale veliku korist od mene, je sada kada se setim koliko sam toga pojela uhhhhh...osećam se kao pokretni vitamin C. 

 U kući je bilo opsadno stanje jer sam morala svo to vreme da nosim masku, naravno zbog drugih, meni dragih ukućana.. Sada mi je kud i kamo bolje... nos.. tako, tako bol u  glavi  je samo povremen i sutra me čeka kontrola pa će mo videti. Peživeh i ovo....tako je ovde i kada si bolestan moraš gurati dalje....jer šta je to za jednu zaposlenu ženu u Srbiji  ha ha ha ha ha haha

P.S. Odoh da pogledam neki film...."

-Anonimus-